EU - VESTI I REAGOVANJA
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
EVROZONA-INFLACIJA-NEZAPOSLENOST
Povećana inflacija u evrozoni, nezaposlenost stagnira
BRISEL, 30. aprila (Tanjug) - Potrošačke cene u 16 članica EU koje koriste evro povećane su u aprilu 1,5 odsto u odnosu na isti mesec lane, što je više od rasta od 1,4 odsto u martu, dok je nezaposlenost u zoni evra u martu ostala na nepromenjenom nivou u odnosu na prethodni mesec - 10 odsto ukupne radne snage, pokazali su danas objavljeni podaci statističke službe Evropske unije, Evrostat.
Inflacija u zoni evra je u aprilu povećana, kao što se i očekivalo, ali je ostala znatno ispod cilja Evropske centralne banke (ECB), što je potvrda tržišnih očekivanja da ECB neće menjati svoju kamatnu stopu sve do 2011, navedeno je u izveštaju.
ECB želi da u srednjeročnom periodu zadrži inflaciju ispod nivoa od dva procenta. Ekonomisti očekuju da ta banka zadrži svoju kamatnu stopu na rekordno niskih jedan odsto sve do sledeće godine, podsetio je Rojters.
Evrostat je u posebnom izveštaju saopštio da je nezaposlenost u zoni evra u martu ostala na nepromenjenom nivou u odnosu na prethodni mesec od 10 odsto ukupne radne snage, što je u skladu s očekivanjem ekonomista.
Evrostat je procenio da je u martu u zoni evra bez posla bilo 15,8 miliona ljudi, 101.000 više nego u februaru i 1,39 miliona više nego u martu 2009.
BALKAN-EU-REFORME
Povezivanje lidera reformi iz Regiona zapadnog Balkana
BEOGRAD, 30. aprila (Tanjug) - Prvo okupljanje lidera reformi iz regiona zpadnog Balkana i eksperata za programe i fondove Evropske Unije (GOR) biće održano u Briselu 31. maja i 1. juna, saopštila je danas kompanija "Hristov Konsalting".
Cilj ovog skupa je, kako je predočeno, da zemlje zapadnog Balkana unaprede rezultate medjunarodne pomoći i projekata i maksimalno iskoriste raspoloživa sredstva iz fondova Evropske Unije (EU).
Ovaj skup omogućiće i povezivanje lidera reformi, kao i pravljenje zajedničkih projekata koji će dati odgovor na nove prioritete donatora, uz pomoć eksperata za programe EU.
Konferenciju će, kako je najavljeno, otvoriti predsednica Komiteta Evropskog parlamenta za regionalni razvoj Danuta Hubner, predsednik Delegacije za pitanja regiona Eduard Kukan i podpredsednik Komiteta za regionalni razvoj Jan Olbriht.
Na GOR-u će učestvovati veliki broj zvaničnika EU, medjunarodnih eksperata, predstavnika medija, kao i istaknuti članovi civilnog društva.
Očekuje se i učešće više od sto predstavnika vodećih kompanija iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Albanije i Grčke, koji će raditi na dizajnu zajedničkih regionalnih projekata.
S obzirom da je od najveće važnosti za evropsku budućnost zapadnog Balkana da se pomogne organizacijama koje imaju inicijativu, potencijale za razvoj i efikasne rezultate, ova konferencija će omogućiti sveobuhvatan pregled mogućih izvora finansiranja za projekte.
Omogućiće, takodje, i brzo učenje najsavremenijih veština za pripremu uspešnih projekata, istaknuto je u saopštenju.
GRČKA-NEMAČKA-POMOĆ
Papandreu: Novi rezovi neophodni za opstanak Grčke
ATINA, BERLIN, 30. aprila (Tanjug) - Grčka mora da uvede nove mere štednje kako bi mogla da dobije pomoć, koja je od presudnog značaja za njen opstanak, izjavio je danas grčki premijer Jorgos Papandreu.
"Ekonomske mere koje moramo da preduzmemo su neophodne za zaštitu naše zemlje, za naš opstanak, našu budućnost, neophodne su da bismo mogli da čvrsto stanemo na noge", rekao je Papandreu u grčkom parlamentu, prenele su agencije.
Premijer je istakao da je to patriotska dužnost i da je politička cena tog poteza mala u poredjenju sa štetom koju bi nedelovanje i neodlučnost mogli da nanesu državi.
Pregovori izmedju Grčke i predstavnika Evropske unije i Medjunarodnog monetarnog fonda o dodatnim merama koje Atina mora da preduzme da bi dobila trogodišnji zajam, čija se ukupna vrednost procenjuje na 100-120 milijardi evra (od toga 45 milijardi u ovoj godini) ušli su u završnu fazu. Dogovor bi, kako se očekuje, trebalo da bude postignut tokom vikenda.
Nemačka, članica zone evra sa najvećom privredom, trebalo bi da u okviru paketa pomoći za ovu godinu obezbedi čak osam milijardi evra.
Ona bi, posle postizanja dogovora na pregovorima u Atini, trebalo da po ubrzanom postupku usvoji zakon da bi obećana sredstva bila što pre uplaćena Grčkoj.
Nemačka zauzvrat traži od Grčke da pokaže da ozbiljno radi na smanjenju ogromnog budžetskog deficita, ali će, prema informacijama do kojih je došao nemački poslovni list "Handelsblat", zatražiti od nemačkih banaka da povećaju investicije u grčke obveznice pošto Grčka predstavi plan štednje.
Prema pisanju tog lista, nemački ministar finansija Volfgang Šojble će razgovarati lično sa čelnicima banaka da bi ih ubedio da to urade, prenela je agencija Rojters.
Nagovestaji skorog usvajanja paketa pomoći za Grčku su umirili tržišta, što je toj zemlji donelo smanjenje troškova zaduživanja drugi dan zaredom.
Većina Grka se, medjutim, protivi pomoći sa strane i očekuje da će se to negativno odraziti na njihov životni standard.
"Kreditori su ti koji postavljaju uslove, a uslovi su izuzetno strogi. Bez preterivanja se može reći da će nam bar tri godine piti krv", konstatuje grčki konzervativni dnevnik "Elefteros tipos".
EU-UKRAJINA-GASOVOD
EU obećava Kijevu sredstva za modernizaciju gasovoda
KIJEV, 30. aprila (Tanjug) - Evropska unija je obećala Ukrajini otvaranje kreditne linije vredne 2,5 milijardi evra za modernizaciju sistema gasovoda ukoliko vlada u Kijevu pokrene sveobuhvatnu reformu gasnog sektora, objavio je danas dnevnik "Komersant - Ukrajina" pozivajući se na ukrajinske diplomatske izvore.
Materijali su predati ukrajinskim zvaničnicima u vreme posete Kijevu evropskog komesara za proširenje Štefana Filea, sredinom aprila. Listu podeljenu na sedam sektorskih stavki u Evropskoj komisiji smatraju "matricom saradnje sa Ukrajinom", rekao je izvor iz ukrajinskih diplomatskih krugova.
Ukrajina je u martu prošle godine potpisala sa Evropskom unijom zajedničku deklaracju o modernizaciji sistema svojih gasovoda, računajući na više milijardi evra inversticija. Kijev i Brisel su pritom praktično isključili Moskvu iz ovog projekta, da bi kasnije, posle oštrog reagovanja ruskog premijera Vladimira Putina, objavili da u njemu žele da vide i Rusiju.
Ruska strana je krajem marta ove godine objavila da ima pozitivan stav prema ideji osnivanja konzorcijuma za modernizaciju gasnog sistema Ukrajine i da je spremna da ulaže sredstva.
Ukrajinski sistem gasovoda, dug 37.500 kilometara, uključuje 71 kompresorsku stanicu i 13 podzemnih spremišta gasa, ukupnog kapaciteta 32 milijarde kubnih metara. Propusni kapaciteti sistema u pravcu evropskih zemalja omogućavaju transport 141 milijarde kubnih metara gasa godišnje.
BAROZO-GRČKA-POMOĆ
Barozo: Paket pomoći za Grčku gotov za nekoliko dana
PEKING, 30. aprila (Tanjug) - Paket pomoći Grčkoj će biti usvojen u narednih nekoliko dana, što će sprečiti širenje krize na druge zemlje unutar zone evra, izjavio je danas predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.
Barozo, koji je došao u Kinu da bi prisustvovao svečanom otvaranju svetske izložbe "Ekspo 2010" u Šangaju, naglasio je da restrukturiranje duga ni Grčke, ni bilo koje druge zemlje zone evra nije opcija o kojoj se razmišlja, prenela je agencija Rojters.
Predsednik Evropske komisije je rekao da je razgovarao sa kineskim premijerom Venom Djijabaom o problemima sa kojima se suočava Grčka, ocenivši da Kina nije izgubila poverenje ni u Evropsku uniju, ni u evro, iako se zabrinutost zbog državnih dugova širi Evropom.
On je, medjutim, dodao da kineska strana nije pomenula mogućnost da pritekne u pomoć Atini.
Barozo je naglasio da su nevolje sa kojima se suočila Grčka skrenule pažnju na potrebu otklanjanja ekonomskih neuravnoteženosti unutar Evrope, ali i izvan nje.
Lideri EU su u prošlosti krivicu za globalnu ekonomsku neravnotežu svaljivali na potcenjeni juan, zahvaljujući kojem je Kina uspela da obezbedi ogroman suficit u trgovinskoj razmeni sa Evropom.
Barozo je, medjutim, sada zauzeo neuporedivo blaži stav, istakavši posle susreta sa kineskim zvaničnicima da Unija ne vrši pritisak ni na koga i da je Kina shvatila njenu poruku.
KOSOVO-TELEFONI-DŽIFONI
Uskoro rešenje problema mobilne telefonije
KOSOVSKA MITROVICA, 30. aprila (Tanjug) - Izaslanik EU zadužen za sever Kosova Mikele Džifoni izjavio je danas da se nada da će se pitanje uklanjanja srpskih operatera mobilne telefonije na Kosovu rešiti vrlo brzo, bez reakcije koja bi mogla da stvori probleme običnim ljudima.
Džifoni je u Kosovskoj Mitrovici rekao da je uklanjanje operatera mobilne telefonije bio čin koji je "opravdan sa neke strane" i da ovako nešto ne bi trebalo da izazove nasilne reakcije sa suprotne strane.
"Kao što je ( italijanski) ministar (spoljnih poslova Franko) Fratini rekao u Beogradu i Prištini, pre dva dana, važno je da se za ova praktična pitanja mogu naći pragmatična rešenja. Možda tehnička rešenja, jer to je jedina stvar koja može da doprinese boljitku i da se izbegnu loše posledice za ljude", rekao je on.
Italijanski diplomata kazao je da ovakve stvari ne bi trebalo politizovati i da EU želi da ove situacije rešava na pragmatičan način.
Džifoni nije potvrdio navode pojedinih medija da će se lokalne sudije i tužioci, kosovski Srbi i Albanci, sledeće nedelje vratiti u sud koji se nalazi u severnom delu Kosovske Mitrovice.
"Ne znam, nadamo se da će se to uskoro desiti. To je proces koji je u toku i postoje elementi napretka i radimo na tome, jer želimo da ovaj sud počne u potpunosti da funkcioniše što je pre moguće", kazao je Džifoni.
KMITROVICA-EP-LUNAČEK
Poslanica EP: Budućnost ljudi na Kosovu u EU
KOSOVSKA MITROVICA, 30. aprila (Tanjug) - Članica Evropskog parlamenta Ulrike Lunaček izjavila je danas u Kosovskoj Mitrovici da je budućnost za ljude na Kosovu da budu deo Evropske unije.
Lunačekova je kazala da je i budućnost kosovskih Srba u EU i da Unija zato mora da izgradi poverenje u severnom delu Mitrovice.
Ona je istakla da je važno da vidi sa kakvim se problemima susreće lokalno stanovništvo i šta EU i evropski parlamentarci mogu da urade da pomognu stanovništvu.
Lunačekova je najavila da će sledeće nedelje Kosovo posetiti evropski komesar za proširenje Štefan File, kome će preneti utiske svoje posete.
"Naš je zajednički evropski napor da vidimo gradjane Kosova, bilo da su Srbi, Albanci ili neke druge nacionalnosti, kao deo EU", kazala je Lunačekova.
Ona je danas posetila Kuću EU u severnom delu Kosovske Mitrovice, gde se sastala sa izaslanikom Unije za sever Kosova, italijanskim diplomatom Mikeleom Djifonijem.
KINA-IRAN-EU
Eštonova: Kina nije odbacila sankcije Iranu
PEKING, 30. aprila (Tanjug) - Visoka predsedavnica EU za spoljne poslove Ketrin Ešton izjavila je da ima utisak da je Kina prihvatila stav da su sankcije neophodne da bi se pojačao pritisak na Iran zbog njegovog nuklearnog programa.
Tokom razgovora sa kineskim premijerom Ven Djiabaom, on nije odbacio sankcije, već je rekao da bi ih trebalo uvesti, ali da "se odredi na šta će ciljati", rekla je Eštonova, preneo je Rojters.
Ovkav Venov stav u skladu je sa saopštenjem kineskog ministarstva spoljnih poslova od srede da se "Kina ne suprotstavlja stragegiji na dva koloseka" kada je reč o iranskom nuklearnom pitanju - dijalogu i sankcijama.
Ovo saopštenje ukazuje, ocenjuje britanska agencija, da se Kina i dalje nada da bi dijalog rešio to pitanje.
Eštonova je istakla da ne bi trebalo odustati od sankcija zbog nedavnog otvaranje Irana prema pregovorima i da je delovanje na dva koloseka neophodno da bi se održao pritisak na Teheran.
Kina se do sada protivila sankcijama Iranu i smatrala da bi trebalo uzeti u obzir zahteve te zemlje za razvijanje nuklearne energije u mirnodobske svrhe.
Velike sile vrše pritisak na Peking da podrži njihove napore da Savet bezbednsti UN uvede novu rundu sankcija Iranu zbog njegovog nukelarnog programa.
One optužuju Iran da razvija nuklearni program za proizvodnju atomskog oružja, što Teheran odbacuje tvrdeći da to radi u mirnodobske svrhe, pre svega zbog proizvodnje energije i radioaktivnih izotopa koji se koriste u medicini.