EU - VESTI I REAGOVANJA
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
HRVATSKA-EU-KOSOR
Kosor: Hrvatska će ustupiti prevode pravnih akata EU
ZAGREB, 31. decembra (Tanjug) - Hrvatska vlada odlučila je da ustupi prevode na hrvatski jezik pravnih akata Evropske unije zainteresovanim državama jugoistočne Evrope.
Hrvatski mediji preneli su izjavu premijereke Jadranke Kosor da je odluka o ustupanju prevoda dobra i važna poruka o dobrosusedstvu i zajedničkoj evropskoj perspektivi.
Rekavši da je Hrvatska definitivno na kraju puta pregovora sa EU, ona je ocenila da će pregovori o ulasku u EU biti završeni tokom naredne godine.
ŠVEDSKA-EU-PREDSEDAVANJE
Kako organizovati uspešno predsedavanje EU
BRISEL, 31. decembra (Tanjug) - Predsedavanje Švedske Evropskoj uniji, koje se okončava večeras u ponoć i prelazi u ruke Španije, bilo je, prema ocenama mnogih analitičara, jedno od najuspešnijih otkako je Belgija prvi put uzela ovu rotirajuću funkciju davne 1958. godine.
Koliko su Švedjani ozbiljno shvatili svoj posao i pristupili mu sa karakterističnom nordijskom upornošću, preciznošću i doslednošću, najbolje ukazuju činjenice, odnosno u ovom slučaju brojke - tokom 135 dana predsedavanja održano je 112 sastanaka u 26 švedskih gradova na kojim je učestvovalo više od 20.000 delegata.
Predsedavanje je predstavljalo istinski izazov za švedski sekretarijat za sastanke i njegovog šefa Martena Grundica.
"Broj sastanaka i lokacija, varijabile u svakom sastanku i tesan budžet kojim smo raspolagali predstavljali su tešku jednačinu. Zahvaljujući dobrom planiranju, pouzdanim dobavljačima i sposobnom osoblju, uspeli smo da održimo kurs", rekao je on osvrćući se na poslednjih šest meseci svog života.
Tokom godina provedenih na mestu šefa Odeljenja za EU pri ministarstvu spoljnih poslova, Grundic je učestvovao na mnogim evropskim sastancima, ali nikada ranije nije se bavio logistikom koja stoji iza svakog od njih.
"Ako ste delegat koji se koncentriše na suštinu sastanka, teško je razumeti koliko logističkih detalja mora biti sredjeno da bi bio održan dobar medjunarodni sastanak. A djavo se krije u detaljima", rekao je on.
Prema njegovim rečima, jedan od velikih izazova bio je broj sastanaka, ali i njihove lokacije i vreme, što sekretarijat nije uvek mogao da kontroliše. Još jedan izazov bio je finansijski okvir sa budžetom od oko 40 miliona evra.
"Neki od naših stranih kolega nisu mogli da veruju kada smo im rekli koliki nam je budžet. Medjutim, zahvaljujući centralizovanim nabavkama, organizovanju 35 sastanaka u istom kongresnom centru i sastanaka koji se održavaju paralelno, mi smo to uspeli", rekao je Grundic.
Diplomate i novinari vrlo su pozitivno ocenili organizaciju sastanaka, a predstavnici medija bili su posebno zadovoljni tehnološkim nivoom usluge koju su imali.
Odgovorni Švedjani planiranje svog predsedavanja započeli su još u januaru 2008. godine, godinu i po dana pre nego što su ga preuzeli od Češke.
"Dug period planiranja i analiza rizika pružili su nam čvrst osećaj samopouzdanja od samog početka", rekao je Grundic.
EU-PREDSEDAVANJE-CILJEVI
Rompej: Glavni zadatak biće oživljavanje ekonomije
BRISEL, 31. decembra (Tanjug) - Predsednik Saveta Evropske unije Herman van Rompej poručio je da će posledice ekonomske krize i strategija za izlazak iz nje biti prvi problemi sa kojima će se uhvatiti u koštac pošto 1. januara počne i zvanično da obavlja dužnost.
"Verujem da će prva ozbiljna pitanja kojima ću se posvetiti ekonomska pitanja - kako najbolje koordinisati napore za borbu protiv uticaja krize na zapošljavanje i javne finansije, kako planirati strategiju za sledeći korak, kada bude postignut oporavak. To će biti na vrhu agende šefova država i vlada u mesecima koji su pred nama", rekao je Rompej, kako je prenelo švedsko predsedništvo EU.
Rompej smatra da se mora odmah krenuti u sistematsko rešavanje velikih problema i da je za to potrebno da se o njima razgovaramo otvoreno i opširno.
"Zbog toga nameravam da u februaru organizujem neformalni sastanak na kojem će glavna tema biti ekonomija i socijalna politika", dodao je on.
Rompej je, medjutim, naglasio da Savet EU ima i čitav niz drugih pitanja o kojima treba raspravljati kao što su situacija posle konferencije o klimatskim promenama u Kopenhagenu, energetski izazovi, poboljšanje sistema bezbednosti i pravosudja, ali i medjunarodna pitanja.
Rompej je rekao da će kao predsednik Saveta EU raditi na unapredjivanju rada ovog tela kako bi Unija dobila istinsko vodjstvo.
"Savet EU je institucija koja postavlja smernice za EU. Mi moramo formirati grupu, krug, koji je složan i radi za istu ideju - Evropsku uniju. Moramo, takodje, naglasiti političke odluke koje idu dalje od naših uobičajenih zaključaka. Javnosti moramo poslati jasnu i vidljivu poruku. Na tome smo već radili, ali moramo nastaviti s tim", rekao je on.
Glavni cilj koji želi da ostvari tokom svog dvo i po godišnjeg mandata jeste pretvaranje Saveta EU u forum koji Evropu predvodi na jasan, koordinisan način.
"Da bi EU izvukla sve koristi koje joj pruža Lisabonski sporazum, a to su efikasnije institucije koje pružaju konkretne rezultate i omogućuju Uniji da se nametne na medjunarodnoj sceni, Savet EU mora da odigra ključnu ulogu. U tom cilju, radiću sa predsednikom Evropske komisije, predsednikom Evropskog parlamenta i šestomesečnim nacionalnim predsedavajućim", rekao je Rompej.
Rompej je rekao da je od 1. decembra, kada je Lisabonski sporazum stupio na snagu, putovao Evropom i sastao se sa čitavim nizom evropskih lidera kako bi od njih čuo kakve stavove imaju i kakvi su im prioriteti.
"To ću nastaviti da činim i u januaru, pošto 1. januara budem u potpunosti preuzeo obavljanje svoje funkcije", rekao je on i zahvalio dosadašnjem predsedavajućem EU, švedskom premijeru Fredriku Rajnfeltu na "dobroj koordinaciji tokom tranzicionog perioda".
EU-SPORAZUM-PREDSEDNIK
Van Rompej otvara novu eru u životu EU
BRISEL, 31. decembra (Tanjug) - U petak, kada Ssvedska bude predala predsedavanje Evropskoj uniji Sspanji okončaće se jedna era EU koja je trajala pune pedeset i dve godine.
Od kako je osnovana 1957.godine, Evropskom unijom je svakih šest meseci upravljala po jedna od njenih članica, ali sa stupanjem na snagu Lisabonskog sporazuma 1. decembra i stvaranjem funkcija trajnog predsednika Saveta EU, ovo šestomesečno predsedavanje poprima novu formu i značaj.
Od 1. januara, bivši premijer Belgije a sadašnji predsednik Saveta EU Herman van Rompej preuzeće predsedavanje samita šefova država i vlada i upravljati agendom Unije, dok će Sspanija voditi sastanke na nižim nivoima.
"Ovo je bilo napornih šest meseci. Hermanu van Rompeju i španskom predsedavanju želim sreću", rekao je švedski premijer Fredrik Rajnfelt.
Zanimljiva je koincidencija da je Belgija, koja je bila prvi predsedavajući u istoriji EU, obavljajući ovu funkciju u prvoj polovini 1958. godine, zemlja koja je dala i prvog stalnog predsednika Saveta EU.
Potreba za stvaranjem ove pozicije proistekla je iz potrebe uspostavljanja koherentnije i dugotrajnije politike bloka i da bi se izbegle situacije u kojim bi se problemi u državi koja predsedava preneli na čitav blok, kao što je bio slučaj u martu kada je pala češka vlada dok je ova zemlja bila za kormilom Unije.
Tradicija nacionalnih predsedavanja Unijom okončava se nakon predsedavanja za koje većina kaže da je bilo nesumnjivo najefikasnije u dugom nizu godina, tokom kojeg su postignuti važni sporazumi kao što je finansiranje borbe protiv klimatskih promena, nadzor finansijskih tokova na čitavom prostoru Unije, pa čak i stupanje na snagu Lisabonskog sporazuma i imenovanje Van Rompeja.
Ovo najbolje potvrdjuje anketa koju je medju dopisnicima iz EU sproveo švedski dnevnik "Svenska Dagbladet" u kojem su svi švedskom predsedavanju, a posebno premijeru Rajnfeltu, dali najviše ocene.
Evropske diplomate sada čekaju da vide kako će Van Rompej i španski permijer Hose Luis Sapatero uspostaviti saradnju u narednih šest meseci, s obzirom na to da će španska vlada igrati ključnu ulogu u pripremanju evropskih sastanaka.
Na drugu visoku funkciju koja bi trebalo da unese značajne promene u funkcionisanje evropskog bloka, mesto visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu poliku, Ketrin Ešton bi trebalo da zvanično stupi tek početkom februara, zajedno sa ostalim članovima nove Evropske komisije, koja čeka potvrdu Evropskog parlamenta.
EU-STRANCI-STATISTIKA
U EU 19,5 miliona stranaca, samo u Nemačkoj 7,3 miliona
BRISEL, 31. decembra (Tanjug) - U državama Evropske unije trenutno živi 19,5 miliona ljudi koji su državljani zemalja van Unije, a rekorder po broju stranaca je Nemačka u kojoj živi 7,3 miliona stranih gradjana.
Dvadeset sedam članica EU ima i 11,3 miliona gradjana koji su se preselili iz jedne u drugu državu u EU.
Prema navodima Eurostata, koji prati statistiku u državama Unije, Sspanija je sa 5,3 miliona stranaca na drugom mestu u EU, dok je treća Velika Britanija sa četiri miliona stranaca.
Iza njih se nalaze Francuska i Italija sa 3,7, odnosno 3,4 miliona stranaca na svojoj teritoriji.
U ovih pet država živi ukupno 75 odsto svih stranaca u EU.
Medju članicama Unije, procentualno najveći broj stranaca u odnosu na broj stanovnika ima Luskemburg (43 odsto), koga prate Letonija (18 odsto), Estonija (17 odsto) i Kipar sa 16 odsto stranaca.
Rumunija se nalazi na prvom mestu medju državama članicama EU, čiji su stanovnici otišli da žive u neku drugu državu. Čak 1,7 miliona Rumuna živi u drugim državama EU, dok se iza nje nalaze Italija sa 1,2 miliona i Poljska sa 1,1 milion stanovnika.
Najviše svojih gradjana koji su otišli da žive u EU ima Turska (2,4 miliona), Maroko (1,7 miliona) i Albanija (1 milion).
Gradjani Srbije su najzastupljeniji medju svim strancima u Austriji, gde ih prema zvaničnim podacima živi 132 hiljade, što je 16 odsto svih stranaca.
Ukupno najveći broj stranaca u jednoj državi predstavljaju Turci, kojih u Nemačkoj živi 1,8 miliona.
ŠPANIJA-EU-PREDSEDAVANJE
Proširenje i jačanje uloge EU prioriteti Španije
BRISEL, 31. decembra (Tanjug) - Iako je najavila da će glavnu ulogu tokom svog predsedavanja Evropskoj uniji prepustiti predsedniku Saveta Unije Hermanu van Rompeju i visokoj predstavnici za bezbednost i spoljnu politiku Ketrin Ešton, Sspanija ima ambiciozne planove na sopstvenom, "evropskom" planu, ali i na medjunarodnom planu, gde je jedan od prioriteta uključivanje u Uniju Zapadnog Balkana.
"Zzeleo bih da bude jasno. Stav je premijera i čitave španske vlade da će novi evropski predstavnici voditi, davati snagu i upravljati (Unijom) u prvom semestru 2010. godine", rekao je šef španske diplomatije Migel Anhel Moratinos predstavljajući u Briselu prioritete španskog predsedavanja, koje počinje 1. januara.
"Sspanija neće izbeći svoju odgovornost, ali mi ćemo to činiti sa skromnošću, diskrecijom, kroz svoj rad i podršku. To je ono što smo odlučili i što smo se dogovorili sa stalnim predsednikom (Rompejom) i visokim predstavnikom ( Ketrin Ešton) i mogu reći da neće biti nadmetanja nego dopunjavanja. Mi ćemo biti podrška novim institucijama i rukovodećim ličnostima", dodao je on.
Madrid je pred preuzimanje dužnosti u više navrata otvoreno isticao da će približavanju regiona Uniji posvetiti "više pažnje" od svojih prethodnika, Ssvedske, što je zaista dobar signal za Zapadni Balkan, jer je proširenje EU i za Ssvedsku bio jedan od prioriteta i veoma je mnogo učinjeno na tom polju tokom proteklih šest meseci.
Tokom boravka u Beogradu, sredinom decembra, Moratinos je izjavio da će njegova zemlja učiniti "sve u svojoj moći" da pomogne Beogradu u što bržem priključenju EU.
"Pokrenućemo sve instrumente da dodje do ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i zdušno ćemo, kada za to dodje trenutak, podržati molbu Srbije da dobije status kandidata za ulazak u EU", rekao je Moratinos.
U tom cilju Moratinos je najavio održavanje velike konferencije o Zapadnom Balkanu, na kojoj bi trebalo da se jasno potvrdi i obnovi evropska perspektiva za ceo region i pruži potreban dodatni podstrek u vidu konkretnog okvira za članstvo u EU.
Srbiji na ruku ide i to što je sa Sspanijom u izuzetno dobrim odnosima i, kako su naglasila oba šefa diplomatije i Vuk Jeremić i Moratinos, "imaju iste stavove po svim pitanjima" i, iako je Sspanija najavila da će na skupove, uključujući i pomenutu konferenciju, biti pozivano i Kosovo, to će biti činjeno u skladu sa Rezolucijom 1244, odnosno statusno neutralno.
Ssto se ostalih balkanskih država tiče, Moratinos je izjavio da njegova zemlja podržava i Hrvatsku na putu ka članstvu u Uniji i da se nada da će pregovarački proces sa tom zemljom biti okončan tokom njenog predsedavanja, do kraja prve polovine 2010.
Moratinos je naglasio potrebu rešavanja spora oko imena izmedju Makedonije i Grčke, što će omogućiti otvaranje pretpristupnih pregovora i sa tom bivšom jugoslovenskom republikom, a izjasnio se i kao "optimista" po pitanju približavanja Turske Uniji.
Sspanija namerava da, tokom predsedavanja, Uniji pomogne i u rešavanju pitanja u drugim delovima sveta u kojim ima snažan uticaj kao što su Južna i Latinska Amerika, Sredozemlje i Severna Afrika, pa i Bliski istok, gde se Madrid zalaže za uspostavljanje nezavisne palestinske države.
"Moja predstava i moj san je da 2010. konačno dobijemo palestinsku državu koja bi u miru i sigurnosti živela sa Izraelom. Zašto da produžavamo čekanje", rekao je Moratinos.
U skladu sa tim, i u želji da se ojača spoljnopolitička uloga Unije, Moratinos je najavio da će njegova zemlja snažno podržavati Eštonovu u naporima da se uspostavi delotvorna diplomatska služba EU, što bi trebalo da "udahne dašak svežeg vazduha u dugotrajne mirovne pregovore".
Kao ostale ključne ciljeve Madrida tokom predstojećeg perioda Moratinos je naveo ekonomski oporavak EU, proširenje prava i sloboda evropskih gradjana, kao i stavljanje u praksu i oživljavanje Lisabonskog ugovora.
BRITANIJA-SRBIJA-EKONOMIST
"Ekonomist":Svetlo na kraju tunela za Zapadni Balkan
LONDON, 31. decembra (Tanjug) - Pre samo nekoliko meseci na Zapadnom Balkanu je vladalo je sumorno raspoloženje, ali atmosfera je danas znatno bolja, posebno u Srbiji, piše britanski "Ekonomist", podsećajući da je u drugoj polovini decembra naša zemlja dobila viznu liberalizaciju, deblokadu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU i podnela kandidaturu za članstvo u Uniji.
Ubrzo posle toga i italijanska kompanija FIAT je konačno kupila 67 odsto akcija Zastave, što je, prema rečima zamenika srpskog premijera Mladjana Dinkića, znak da je Srbija izašla iz recesije, dodaje list.
"Dinkic je možda preveliki optimista," ocenjuje Ekonomist, budući da je ekonomija Srbije teško pogodjena svetskom ekonomskom krizom, a BNP je, prema procenama, za 3,5 odsto manji u 2009. godini.
Ipak, posao sa FIAT-om je "znak obnovljenog poverenja u zemlju," napominje londonski časopis.
Osvrćući se na aktuelnu situaciju u regionu, uključujući izbore u Hrvatskoj i uspon Srpske napredne strake u Srbiji, list konstatuje da su Srbija i Hrvatska, "koliko god se to nekima moglo ne dopadati dve najznačajnije zemlje" od čijeg napretka zavisi i ostatak regiona.
"Pred evropskim ambicijama Crne Gore, Makedonije, kao i Bosne, Kosova i Albanije (koje nisu dobile ni viznu liberalizaciju) stoje mnoge prepreke, ali ako Srbija i Hrvatska učine napredak, to će imati pozitivne efekte na sve," zaključio je "Ekonomist".
JEREMIĆ-EU-KOSOVO
Jeremić: Oborićemo rekorde pridruživanja Evropi
BEOGRAD, 31. decembra (Tanjug) - Srbija ima kapacitet i rešenost da obori sve rekorde u brzini pristupanja Evropskoj uniji, izjavio je ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, izrazivši mišljenje da ćemo uspeti da prestignemo mnoge koji su, sticajem okolnosti, trenutno ispred nas.
Jeremić je u intervjuu za praznični broj "Novosti" rekao da je Srbija spremna da odnose sa susedima vraća u normalu, ali i da podnese tužbu protiv Hrvatske, ukoliko Zagreb ne odustane od svoje.
U vezi sa problemom Kosova i Metohije, šef srpske diplomatije je rekao da bi, kada se otvore novi pregovori o statusu južne pokrajine, rigidnost iz ranijeg perioda mogla biti zamenjena fleksibilnijim pristupom.
"Centralni strateški prioritet Vlade Srbije ostaje pristupanje EU. Isto tako, svom snagom i svim raspoloživim diplomatskim i pravnim sredstvima nastavićemo borbu za očuvanje teritorijalne celovitosti, a prioritet će biti i regionalni odnosi, uključujući zaštitu prava i interesa Srba u okruženju. Pridodao bih tome i ekonomsku diplomatiju. Izgradjene političke odnose iskoristićemo da pospešimo rast srpske privrede i time omogućimo bolji život gradjana Srbije", naglasio je Jeremić.
Na pitanje možemo li do statusa kandidata za članstvo u EU do kraja 2010, on je odogovorio da ćemo "tome svakako težiti".
"Odlazeća 2009. je bila najbolja godina za evrointegracije Srbije, od demokratskih promena. To govori i izveštaj Evropske komisije. Ukinuli smo vize, odmrzli Prelazni sporazum, podneli aplikaciju za članstvo. Ambicija nam je da izveštaj EK u 2010. bude još bolji", rekao je on.
Napomenuvši da naš put ka Evropi neće biti lak i da će jedna od prepreka biti konzervativno gledanje nekih članica na proširenje EU na zapadni Balkan, ministar je izrazio uverenje da ćemo "sve prepreke savladati".
Kad je reč o odnosu sa susedima, on je istakao da "odnosi sa susedima nisu kakvi bi mogli da budu, ali to se nije dogodilo zbog odluka koje je donosila Srbija" i dodao ćemo "nastaviti da činimo sve što je u našoj moći da se prilike na zapadnom Balkanu poboljšaju i da ceo region nastavi integraciju ka EU".
"Hrvatska tužba (za genocid) jako opterećuje naše odnose. Nažalost, Zagreb do sada nije pokazao nameru da od nje odustane i naša vlada je prošle godine donela odluku da se pripremi kontratužba. Ona je završena i odnosi se na zločine počinjene od 1991-1995. godine, uz pozamašan istorijski dodatak koji baca svetlo na period NDH. Mislim da je u interesu Hrvatske da odustane od procesa. Ali, nije na meni da o tome odlučujem", rekao je ministar.
On je naglasio da u slučaju da Zagreb ostane pri stavu da nas tuži, Vlada je odlučila da podnese kontratužbu.
"Naša odluka o priznavanju Makedonije pod njenim ustavnim imenom neće se menjati sve do eventualnog postizanja kompromisnog rešenja izmedju Atine i Skoplja. Za razliku od Grčke, sa kojom nemamo otvorenih pitanja, koja nas snažno podržava na putu ka EU i oko Kosmeta i koja je jedan od najvažnijih investitora u Srbiju, odnosi sa Makedonijom su daleko od idealnih, i to ne krivicom Beograda", naglasio je Jeremić.
"Kosmet bio i ostaće sastavni deo Srbije", rekao je ministar i dodao da ne očekuje ni da će bilo koja Vlada Srbije u budućnosti revidirati taj stav.
"Godina 2010. će biti prelomna za budući status Kosmeta. Dobro smo se spremili, razgovarali sa svim novim članicama Saveta bezbednosti (UN) i očekujem da se, posle objavljivanja mišljenja, otvori prostor za novi dijalog", rekao je Jeremić.
"Naša strategija je usmerena na suzbijanje broja priznanja, blokiranje eventualne aplikacije 'Kosova' za članstvo u medjunarodnim organizacijama i zadržavanje formata u kom će predstavnici Prištine učestvovati na regionalnim i medjunarodnim skupovima. Naš cilj je stvaranje okolnosti u kojima će postati očigledno da se do rešenja jedino može doći kroz dijalog zainteresovanih strana, a ne nametanjem", naglasio je on.
"Ovaj put ne bi trebalo unapred licitirati sa tim šta mora biti krajnji ishod procesa. Kada se obnovi statusni dijalog bićemo spremni da konstruktivno razgovaramo o svemu, za razliku od ranijeg rigidnog pristupa", rekao je Jeremić.
"Naša početna pregovaračka pozicija, kada se otvori novi dijalog, biće ista kao i u momentu kad su Albanci odlučili da ustanu od stola i jednostrano proglase nezavisnost. Moje mišljenje je da je svaki kompromis bolji od svakog jednostranog, nametnutog rešenja. Treba da budemo fleksibilni i da se u pregovorima angažujemo tako da se na kraju postigne rešenje prihvatljivo za sve", naglasio je on.
Jerenić je rekao da "imamo razloga da budemo optimisti" da će Medjunarodni sud pravde "izaći sa stanovištem u korist osnaživanja principa medjunarodnog prava koji garantuju teritorijalni integritet medjunarodno priznatih država", ali da će Srbija, "šta god da se desi, nastaviti sa strategijom suzbijanja priznanja".
SLOVAČKA-EVRO-GODIŠNJICA
Većina Slovaka misli da je evro doneo poskupljenja
BRATISLAVA, 31. decembra (Tanjug-Ekos) - Uvodjenje zajedničke evropske valute kao zvaničnog sredstva plaćanja u Slovačkoj 1. januara 2009. godine, prema mišljenju većine njenih gradjana, uticalo je na poskupljenja, pokazalo je istraživanje agencije "Median SK".
Nepunih 71 odsto učesnika ankete odgovorilo je da je nova valuta izazvala povećanje cena, dok je suprotno mišljenje zastupalo 24 procenta ispitanika.
Zvanična statistika nije potrvrdila izrazitije povećanje cena robe i usluga izazvane uvodjenjem evra, prenela je agencija ČTK.
Naprotiv, tempo godišnje stope inflacije se postepeno usporavao i u oktobru i novembru je dospeo na istorijski minimum od 0,4 procenta, što je, prema ocenama analitičara, posledica svetske ekonomske krize.
Mišljenja muškaraca i žena o poskupljenjima se nisu mnogo razlikovala. Da su cene povećane ubedjeno je 69 procenata muškaraca i približno 72 odsto žena, dok četvrtina ispitanih muškaraca i 23 odsto žena smatra da evro nije izazvao poskupljenja.
U anketi, sprovedenoj od kraja maja do početka decembra, učestvovalo je 5.074 gradjana starosti od 14 do 79 godina.
Na pitanje "Da li mislite da su poskupljenja u 2009. godini povezana sa uvodjenjem nove zajedničke valute evra", 33,2 odsto ispitanika je odgovorila da sigurno jeste, 37,3 smatra da verovatno jeste, 19,6 procenata smatra da verovatno nije, 4,5 odsto tvrdi da sigurno nije, a na pitanje nije želelo da odgovori 5,3 odsto učesnika ankete.