BEOGRAD, 15. marta (Tanjug) - Mladim slikarima bi trebalo dati nekoliko termina za izlaganje, nekoliko bilborda, jer u gradovima postoje prazni prostori koje

niko neće da otkupi, a publika za likovnu scenu postoji, rekla je danas mlada slikarka Maja Obradović.

"Nije važno da li su ti prostori u Beogradu ili van njega, važno je da se stvari pokrenu", rekla je Obradović u intervjuu Tanjugu.

Prema njenim rečima, ukoliko država i ministarstva ne daju podršku mladim slikarima, neće doći do promena na domaćoj likovnoj sceni, a slikar kao

pojedinac sam, svojim  pokušajina, ne može mnogo da promeni.

Obradovićave je ocenila da, ukoliko se na rukovodećim mestima u institucijama nalaze ljudi kojima su film i pozorište bliže oblasti, prirodno je da će sav

novac biti usmeren u tom pravcu, ali da bi na tim funkcijama trebalo da budu i oni koji su suštinski i konceptualno vezani za likovne umetnosti.

"Svi bismo voleli svetski nivo u sredini gde se najviše tretira ono što direktno i gotovo odmah vraća novac, kao što su film, pozorište...", ocenila je ona i

ukazala da u Srbiji nedostaje ulaganje u tajan segment umetnosti, kao što su likovne.

Obradovićeva je ukazala da mladi autori naprave jednu, dve izložbe, nakon čega uvide da se ne desi ništa, zatim ostave slikanje i počnu da rade sasvim

druge poslove kako bi obezbedili sredstva za život.

Ona zato smatra da je neophodno obezbediti ateljee, kao osnovu za stvaranje, a umetnici će se, uverena je, dalje snalaziti sami.

Mladim slikarima, takođe, nedostaje i pokazatelj da "znače ovom gradu, jer ima mnogo onih sa idejama koje nemaju gde da realizuju". 

"Neću imati 26 godina stalno, plašim se da snage ponestaju u smislu nadanja", rekla je slikarka i dodala da se nakon završenog Fakulteta likovnih

umetnosti prinuđena da "radi po obrazcu" i da, ako je u trendu fotografija ili video, to mora da bude i predmet njenog interesovanja.

"Ukoliko inspiracija ostane samo u našim glavama kako će iko da zna ko smo mi, a ideje moramo razvijati i plaši me da, ukoliko nemamo podršku ovde,

spremni smo da odemo, ne razmišljajući na koji kontinent, niti u koju državu ili naciju", rekla je ona.

Obradovićeva je kazala da to ne znači da će u inostranstvu uslediti uspeh, ali da se umetnici rukovode tim pravilima i spremni su da probaju, jer ih zbog

prirode posla ne vezuje jedno mesto, zato što je u pitanju dublji koncept istraživanja.

"Kod nas nije bitno šta ste do sada uradil, koliko ste osvojili nagrada, stipendija...,  to je jednokratna pomoć", smatra Obradovićeva.

Ona je ispričala da je za realizaciju svoje izložbe, u Galeriji Kolarčeve zadužbine septembra 2009. godine, tražila finansijsku pomoć institucija, ali da je

nije dobila.

"Stipendija iz Fonda za mlade talente, koju sam imala, u iznosu od 15.000 dinara, pokrivala je doktorat, ali mi nije dopušteno da radim bilo koji posao uz

to kako bi ostvarila još neku finansijsku dobit", rekla je ona i dodala da je sa tim sredstvima nemoguće platiti sve što je potrebno za realizaciju izložbe.

"To znači da sam morala da pozajmim ili da probam da prodam crteže, kojima je pristupačnija cena", dodala je ona i navela da za umetnike važi priča da

su "paraziti koji egzistiraju zahvaljujući domaćinu, a domaćini su obično roditelji, bake, deke, prodaje zemljišta...2

Obradovićeva je istakla da je nemoguće povratiti novac uložen u realizaciju izložbe, za koju je, po njenim rečima, potrebno nekoliko hiljada evra.

Mlada umetnica je podsetila da ove godine Grad nije, kao što je bilo uobičajno, otkupio umetnička dela i upitala zašto je prvo ukinut konkurs vezan za

likovne umetnosti.

Jeste najvažnije da su slika ili crtež dobri, kazala je ona, ali je takođe poznato i da je "pakovanje", odnosno uramljivanje i način prezentovanja dela,

takođe bitno.

"Mislim da nemamo edukovane kupce, a oko zainteresovanih, koji imaju novac, moram da 'žongliram' da bih objasnila ideju", rekla je Obradovićeva i

dodala da se naručuju takozvane "lepe slike" koje se slažu uz nameštaj, "idu uz tetku, baku... ".

Ona je navela da se trudi da proda ono na šta može da stavi svoj potpis, ali i da sebi više ne može da "priušti velike materijalne troškove, tako da ne

planira da izlaže u skorije vreme".

"U Beču, u bilo kom muzeju, postoje male stolice, dovode decu iz obdaništa kojoj se na najjednostavniji način objašnjavaju dela najpoznatijih umetnika

sveta, a deca gledaju i slušaju, a onda je jasno da edukacija kreće upravo od malih nogu", zaključila je ona.

Obradovićeva (26) je diplomirala 2006. godine na FLU kao student generacije u klasi prof. Jovana Sivačckog. Doktorant je trečhe godine na istom

fakultetu. U članstvo ULUS-a primljena je 2008. godine.

Prva je dobitnica nagrade za crtež iz Fonda slikara Vlade Veličckovića, dobitnik Art stipendium Kunstlerhaus Sćloš Balmoral, Bad Ems (Nemačka), Velike

nagrade "Rista i Beta Vukanović, slikari“, specijalne nagrada knjižare-komisiona "Talent", nagrade 14 Bijenala studentskog crteža Srbije, prve nagrada 13 beogradske

mini-art scene i nagrade za slikarstvo "Ljubica Sokić, slikar i profesor ALU.