Lični stav ministarke omladine i sporta i predsednice Fonda za mlade talente Snežane Samardžić-Marković

Srbija ne može biti uspešna ako nisu svi njeni regioni uspešni. Regioni ne mogu da budu uspešni ako veliki broj mladih ljudi napušta mesta u kojima su

rođeni i odlazi u veće centre, u Beograd, ili u inostranstvo. Ove seobe traju veoma dugo i predstavljaju najopasniji vid slabljenja demokratije i ekonomije u Srbiji.

Kao roditelj, kao građanin i kao ministar omladine i sporta ne mogu da budem ravnodušna prema ovoj činjenici.

Mladima nije dovoljno da kažemo: "Ostajte ovde", već moramo da im ponudimo razloge za ostanak. Kad sam postala ministar omladine i sporta, u maju

2007, dobila sam mogućnost da utičem na tu neveselu situaciju. Saznala sam da je Srbija tada bila jedina zemlja u regionu bez svoje strategije za mlade.

To nije samo činjenica da nije postojala sistemska briga o mladima, već je to za mene bio simptom – Srbija je bila zemlja bez vizije šta da čini sa svojim

mladima, društvo koje mlade čak ni ne vidi kao važnu grupu! Otud i nije čudo da su mladi tražili neko drugo mesto pod suncem.

Zato smo krenuli od strategije. Od 9.maja 2008, kada je Vlada usvojila Nacionalnu strategiju za mlade, mi više nismo zemlja bez strateškog dokumenta,

a u januaru 2009. doneli smo i Akcioni plan, koji se uveliko sprovodi. To ni izbliza nije dovoljno, ali sam ponosna što je u izradi Strategije učestvovalo preko

šesnaest hiljada mladih, a u prvoj godini njene primene direktnu korist je od različitih programa imalo oko sedamsto hiljada mladih. Nasu Strategiju je Savet

Evrope proglasio za primer dobre prakse, na koju se sada ugledaju drugi, i to je dobro – ali je primena u svakom kutku Srbije neuporedivo značajnija.

Pošto želimo da od Strategije imaju koristi mladi u svim regionima, od ključnog je značaja da se osnažuje lokalna politika za mlade. Lokalni problemi traže

lokalna rešenja. Najbolji instrument da primenjujemo strategiju i da mlade uključimo u borbu za njihovu sutrašnjicu jeste osnivanje lokalnih kancelarija za mlade.

Kad sam postala ministar, u Srbiji je od preko 160 opština samo njih pet imalo lokalnu kancelariju za mlade! To znači da je samo pet gradonačelnika poručilo da

želi institucionalno da se brine

o omladinskoj populaciji. Zašto se onda neko čudi i zašto kuka da mu mladi trajno odlaze?

 

Danas u Srbiji ima 106 lokalnih kancelarija za mlade.

U svakoj opštini javnosti mora da bude svesna koliko su mladi značajni. Mora postojati podrška i udruženjima građana i opštinskim institucijama koje se bave

mladima, mora postojati prostor gde će se mladi okupljati, mesto gde će se obratiti sa svojim idejama i inicijativama. Sve to omogućavaju lokalne kancelarije za

mlade.

Ovakva aktivnost države, gradskih i opštinskih vlasti i nevladinih organizacija jeste značajna za mlade, ali nije kompletna. Doprinos bi trebalo da daju

i mediji. Mladi su u udarnim terminima vesti i na naslovnim stranama novina mahom kada su žrtve ili počinioci nasilja. Tako se, na posredan način, stiče utisak

da su mladi ljudi u Srbiji problem. Ovo je velika nepravda prema mladima. Ne treba se, naravno, pretvarati da nasilje ne postoji i gurati glavu u pesak, ali

uopštavanje je problem. Zato imam molbu za sve koji se bave medijima – hajde da ne kažemo: „Trojica mladića su napali....“, već da kažemo: „Trojica

izgrednika...“ To nije teško, a deluje na javnost. Hajde da više govorimo o uspešnim, vrednim, poštenim devojkama i mladićima. Zar oni ne zaslužuju svekoliku

pažnju? Imam privilegiju da poznajem hiljade takvih, mnogima je Fond za mlade talente dodelio stipendiju, i volela bih da za njih, koji veruju da se rad isplati zna

što više građana Srbije.

Nije samo reč o brizi o mladima, već i o brizi za budućnost. Pogledajmo statistiku Evropske komisije. Ukupan procenat mladih od 15 do 30 godina u

Evropi je oko 20 % (toliko je i u Srbiji). Međutim, već oko 2050. taj broj će pasti na 15%. Matematika kaže da će tada svaka današnja mlada osoba izdržavati

dva-tri starija sugrađana, bar jedan socijalni slučaj i jedno-do dvoje dece. Evropa, kao i Srbija, stari. Nije li krajnje vreme da posebnu pažnju obratimo na

dragocenu grupu sadašnjice i budućnosti – na svoje mlade? Pažnja porodice i sistemska podrška je potrebna i odraslima i zrelijima, a kamoli onima koji prolaze

kroz osetljivi period između detinjstva i odrastanja.

 

Snežana Samardžić-Marković

Ministar omladine i sporta

Predsednik Fonda za mlade talente