BEOGRAD, 26. maja (Tanjug) - Novi koncept reformisanih gimnazija u Srbiji treba da bude uveden školske 2011/12. godine, sa osnovnim zadatkom da

obrazuju akademski opredeljene mlade ljude, koji će kasnije činiti intelektualnu elitu, rečeno je danas na sednici Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS).

Reformisane gimnazije mogu obnoviti zanemarenu vaspitnu ulogu škole i insistirati na naučnim, kulturnim i naročito moralnim vrednostima i tako dobiti bitku s

primitivizmom, površnošću, preovlađujućim u vremenu u kome živimo, rekao je nekadašnji direktor valjevske gimnazije Vojislav Andrić.

Na sednici posvećenoj koncepciji gimnazijskog obrazovanja razmatran je dokument o reformi gimnazija koji je još pre nekoliko godina sačinila Zajednica

gimnazija Srbije i prema tom predlogu, rađenom u saradnji sa Zavodom za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, procenat učenika koji pohađaju takve škole

trebalo bi sa sadašnjih 24 povećati na 40 odsto.

Predlog Zajednice gimnazija previđa da prvi razred bude isti za sve, a potom bi se učenici u drugom razredu usmeravali ka prirodnim, odnosno društvenim

naukama.

Gimnazije bi i dalje trajale četiri godine, bio bi uveden jednosmenski rad, a u trećoj i četvrtoj godini đaci bi birali predmete u skladu sa fakultetom koji potom žele

da upišu, rečeno je na sednici.

Na kraju četvrtog razreda đaci bi imali opštu, eksternu maturu, na kojoj bi se polagala dva obavezna i izborni predmeti, odnosno fakulteti bi se izjašnjavali koji

predmeti su uslov za upis.

Opšta matura bila bi zamena za prijemne ispite za upis na fakultete, rečeno je na sednici saveta, tela ovlašćenog da prati i analizira stanje obrazovanja na svim

nivoima, čije članove bira Narodna skupština.

Na sednici je ukazano da se za reformu gimnazijskog koncepta mora imati solidan materijalna baza, kao i da te škole moraju ispoljavati potrebe sredine u kojoj

se nalaze, a bilo je i mišljenja da prvi, zajednički razred, mnogo liči na nekadašnje usmereno obrazovanje.

Kako je rečeno, evropski standard je 40 odsto gimnazijalaca u srednjoškolskoj populaciji, u Sloveniji je 30 odsto, a kod nas manji od 25 odsto.

Diskusija o reformi gimnazija deo je rada NPS na dokumentu Pravci razvoja i unapređivanja kvaliteta predškolskog, osnovnog, opšteg srednjeg i umetničkog

obrazovanja i vaspitanja, dokumenta koji je uz posao izrade strategije razvoja obrazovanja u Srbiji, jedna od osnovnih funkcija tog tela.

Strategija razvoja obrazovanja treba da bude integralni deo Plana "Srbija 2020", rečeno je na sednici.