Preporuka mladima da upisuju samo akreditovane programe

savetuju da upisuju samo akreditovne studijske programe.

U suprotnom, sami snose rizik, rekla je predsednica Komisije Vera Vujčić i istakla da je u dosadašnjem postupku akreditacije oko deset odsto ustanova i

studijskih programa odbijeno, ali da imaju pravo žalbe Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje.

Ustanove koje i u drugostepenom postupku budu odbijene, nemaju pravo da upisuju studente, rekla je Vujčić i podsetila da se na sajtu Komisije nalaze

podaci o svim akreditovanim fakultetima, univerzitetima, studijskim programima.

Do sada su akreditovana 102 fakulteta, osam univerziteta i 1.010 studijskih programa, za oko 64.000 studenata na prvoj godini sva tri nivoa studija.

Akreditacija fakulteta počela je 2008, a godinu dana ranije i akreditacija tadašnjih viših škola koje su prerasle u visoke škole strukovnih studija. Dozvole za

rad dobilo je 68 visokih škola strukovnih studija, sa 263 studijska programa, za oko 20.000 studenata, rekla je Vujčić Tanjugu.

Ona je podsetila da akreditacija još nije završena i da ustanove i dalje mogu dobiti akt upozorenja, kojih je, kako je rekla, na početku procesa, bilo gotovo

50 odsto. U ovom trentuku pod aktom upozorenja nalazi se 15 fakulteta i oko 190 studijskih programa, od kojih se oko 70 odsto odnosi na umetnost.

Prof. Vujčić je izrazila nadu da će tokom juna biti doneto niz akreditacionih odluka, pre svega iz polja umetnosti, i istakla da će, ipak, do upisa ostati

izvestan broj neakreditovanih studijskih programa.

Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) govore da posao brzo nađu inženjeri elektrotehnike, ekonomisti, inženjeri građevinartstva, oftalmolozi,

ginekolozi, farmaceuti, veterinari, kao i oni sa zanimanjem u oblasti nege starih.

Do posla teže dolaze inženjeri poljoprivrede, osim tehnologa, tekstilni mašinski i rudarski inženjeri, a u narednom periodu može očekivati razvoj zanimanja

u oblasti kulture i informisanja, dizajna, produkcije, ekonomije i finansija, turizma, zatim u medicinskim i stomatološkim uslugama, banjskom lečenju, estetskoj

hirurgiji, konsaltingu, prehrambenoj industrija.

Poslodavci najviše traže informatičare, programere, sistem inženjere, elektroinženjere, profesore engleskog, nemačkog, matematike, fizike, komercijaliste,

farmaceute, računovođe, dok su najmanje traženi sociolozi, filozofi, istoričari umetnosti.