Muzej žrtava genocida: Rezolucija o Srebrenici bi potkopala pomirenje u regionu

BEOGRAD - Muzej žrtava genocida pozvao je vlade država članica UN da razmotre brojne opasnosti koje bi proistekle usled mogućeg usvajanja nacrta rezolucije o Srebrenici, a direktor te ustanove Dejan Ristić uputio je svim ambasadorima u Srbiji pisma u sklopu koordiniranih mera naše zemlje protiv takve inicijative.

"Muzej je stanovišta da bi moguće usvajanje takve rezolucije značajno potkopalo i ugrozilo višedecenijske napore za postizanje mira i istorijskog pomirenja sva tri naroda na teritoriji savremene BiH", navodi se u saopštenju.

Kako se navodi, Ristić je u pismu upućenom prethodnih dana skrenuo pažnju na "snaženje društvenih podela širom Bosne i Hercegovine, ali i celog regiona Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju".

"Ovaj zabrinjavajući proces izazvala je inicijativa da Generalna skupština UN usvoji rezoluciju u vezi sa masakrom u Srebrenici koji se dogodio u julu 1995. godine", istaknuto je u saopštenju.

Ristić je podsetio da je tokom unutrašnjeg oružanog sukoba u BiH, od 1992. do 1995. godine, ubijeno oko 100.000 Bošnjaka, Srba i Hrvata, a u saopštenju se dodaje da je "u kontekstu masakra u Srebrenici lišeno života nešto više od 8.000 lica bošnjačke nacionalnosti".

"Inicijativa da se izdvoji nešto više od 8.000 žrtava, od ukupno 100.000 žrtava oružanog sukoba u BiH, u okviru predloženog nacrta rezolucije, primer je iskrivljavanja istorije i selektivnog sećanja na ovo tragično poglavlje prošlosti Zapadnog Balkana", navedeno je u saopštenju.

Iz Muzeja žrtava genocida su dodali da su "na stanovištu da sve žrtve pomenutog oružanog sukoba treba jednako pamtiti".

Ristić je posebno ukazao na opasnosti koje podrazumevaju slični savremeni primeri selektivne kulture sećanja, poput sve prisutnije distorzije Holokausta.

"Što sve dovodi do izraženih etničkih, verskih i društvenih tenzija u različitim delovima sveta. Upravo zato tu i takvu negativnu praksu treba izbegavati", istaknuto je u saopštenju.

Kako je navedeno, Ristić je posebno ukazao na potrebu i obavezu svih da, ukoliko iskreno teže trajnom miru i pomirenju, prihvate i primene osnovne principe kulture sećanja koja ne podrazumeva selektivno pamćenje žrtava.

"Stoga muzej poziva na oprez u kontekstu inicijativa koje bi mogle da uspostave društveno okruženje u kojem se patnje određenih žrtava iz perioda oružanog sukoba u BiH više obeležavaju i vrednuju u odnosu na druge", ocenjeno je u saopštenju.

Iz Muzeja žrtava genocida je dodato da se time "uspostavlja svojevrsna hijerarhija žrtava i zločina", a takav pristup bi bio "uznemirujući i zabrinjavajući za sve zajednice pogođene pomenutim oružanim sukobom Srbe, Hrvate i Bošnjake".

"Takva potencijalna podela treba da zabrine sve i ne služi nikakvoj konstruktivnoj svrsi. Takvi pokušaji mogli bi da dovedu do snažne destabilizacije mira i stabilnosti, ne samo u BiH, nego i širom celog regiona", saopštio je muzej.

"Muzej je stanovišta da bi moguće usvajanje takve rezolucije značajno potkopalo i ugrozilo višedecenijske napore za postizanje mira i istorijskog pomirenja sva tri naroda na teritoriji savremene BiH", navedeno je u saopštenju.

Ocenivši da bi u težnji ka miru trebalo zajedno raditi na celovitoj, neselektivnoj i objektivnoj kulturi sećanja, iz muzeja su pozvali

vlade država članica UN da "razmotre brojne opasnosti koje bi proistekle usled mogućeg usvajanja pomenutog nacrta rezolucije".