17. februar 2024 21:38

Glumica Tihana Lazović: O zlostavljanju žena moramo govoriti, kao u filmu "Samo kad se smijem"

Izvor: TANJUG

podeli vest

Glumica Tihana Lazović: O zlostavljanju žena moramo govoriti, kao u filmu "Samo kad se smijem"

Foto: Tanjug TV

BEOGRAD - Glumica Tihana Lazović kaže da je velika odgovornost igrati Ružicu Đinđić u seriji "Sablja", da na FEST dolazi sa filmom "Samo kad se smijem" i važnom pričom o zlostavljanju žena, dok njen lik u "Živi i zdravi" provocira odgovore od patrijahalne okoline.

Lazović je rekla Tanjugu da je veliki uspeh za crnogorsku kinematografiju što je film "Živi i zdravi", koji trenutno igra u srpskim bioskipima, imao međunarodnu premijeru prošle godine na festivalu u Talinu.

Prema njenim rečima, u Talinu se uverila da "festivalska publika razume samo jedan jezik - izraz i igru koju glumac donosi bez obzira na kom je jeziku".

Iako je reč o komediji, Lazović je rekla da je da glavni lik Dragane, koji prolazi razna preispitivanja i anksioznosti, igrala kao ozbiljnu dramu.

"Zanimljivo je što su nas neki ljudi čak i napali, 'kako vi ovo predstavljate kao komediju, meni je ovo potreslo, ovo je dirljivo'. Da, ali to ne znači da nije komedija, zato što imamo predstavu da komedija mora biti lagana", navela je glumica.

Lazović je ocenila da je film "Živi i zdravi" suprotan površnom humoru, i da "priča o našim mentalitetima, životima, odnosima unutar porodice i van nje".

 

Prema njenim rečima, Dragana uoči udaje odlukom da ipak kaže ne, "postavlja pitanja, provocira odgovore od zajednice koja nije raspoložena ni za kakve odgovore, analize i propitivanja".

Lazović je primetila da je na prikazivanju filma u Herceg Novom bilo "jako dirljivo, baš je bila ekstaza, razne su se emocije taložile, bilo je smeha iz neugode".

"Bilo je i suza, naravno. Potreslo ih je. Mislim da nisu očekivali da će ih potresti. To je nekako suma sumarum svega. Nekako ljudi očekuju nešto laganije, a očigledno pali neke mehanizme u nama, neki grč se dogodi", ocenila je glumica.

Prema njenim rečima, na našim prostorima nema žene koja ne oseća pritisak kao Dragana u filmu, "od toga da se uda, da ima dete, da bude lepa, da balansira karijeru i majčinstvo".

"To su pritisci s kojima odrastamo, živimo, odgojene smo u patrijarhalnom svetu i sve su žene na to navikle. Što ne znači da je to dobro. Razvile smo debelu kožu zbog svega toga, ali danas mi se čini da puno više o tome pričamo", navela je glumica.

Govoreći o filmu "Samo kad se smijem", za koji je dobila Zlatnu arenu na festivalu u Puli, Lazović je rekla da je inspirisan događajem od pre dvadesetak godina u njenom rodnom gradu Zadru, gde je žena u samoodbrani ubila muža zlostavljača.

 

Lazović je bila još devojčica kada se dogodio slučaj zbog kog je žena izvršilac dobila najvišu moguću zatvorsku kaznu i oduzeto joj je dete.

"Sećam se narativa da je raspuštenica, da ne nabrajam razna pogrdna imena kojima se nazivaju žene, da je izlazila, a ima malo dete, i tako dalje. To je nešto s čim sam odrasla, a čak i tada imala sam potrebu da čujem i drugu stranu priče", navela je glumica.

Prema njenim rečima, film je inspirisan tom, ali i pričom svih žena koje su prošle bilo koju vrstu zlostavljanja, i zato je važan, pogotovo što "očigledno postoji velika potreba da o tome pričamo".

Priznavši da su joj posle filma pisale žene koje su prošle ozbiljne traume, kojima je drago što je neko prikazao tu stranu priče, Lazić je rekla da joj je važno da je nekom pomogla u bilo kom smislu.

 

Napominjući da joj je sa tom ulogom još pre desetak godina prišla rediteljka Vanja Juranić, Lazović je dodala da je na ulozi radila jako dugo, više intuitivno, iako je čitala razna svedočanstva i pričala sa raznim ženama.

"Jako sam se trudila da je portretišem da je hrabra, vesela, da ima svoje nade, težnje, da se zapravo ni po čemu ne razlikuje od mene ili bilo koga drugog. Ne čini je to što je žrtva osobom - to su samo okolnosti u kojima se našla", navela je glumica.

Sa "Samo kad se smijem", Lazović je u Hrvatskoj dobila "Zlatni studio", nagradu Jutarnjeg lista, za koju nominuje struka, ali publika glasa, i ističe da je predivno što ju je dobila "za ovakvu ulogu, ovako težak film o zlostavljanju".

Pomenuvši i slučaj hrvatske pevačice Severine Vućković, čije dete je sud dodelio ocu na staranje, Lazović je naglasila da je jedan od sudija u tom slučaju rekao da nju ne treba da drugi podržavaju, jer je "ipak najmoćnija žena u Hrvatskoj".

"Mislim što to znači? Što se, ako je ona najmoćnija i njoj se ovo dogodilo, onda događa s 'malim, nemoćnim' ženama. To je prilično alarmantna izjava. Protiv toga se moramo vrlo glasno boriti", navela je glumica.

Govoreći o prijemu filma "Samo kad se smijem" u Zadru, Lazović je priznala da se "od početka pripremila da će reakcija na film biti burna".

"Loših komentara uvek ima i uvek je žrtva kriva kod nas. Uvek retraumatizujemo nanovo žrtvu, tako što joj ne verujemo. Sa druge strane. mislim da je nekako Zadru bio potreban taj film", navela je Lazović.

"Samo kad se smijem" je bio prvi hrvatski film koji je na prikazivanju u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zadru imao punu dvoranu, i Lazović misli da je dirnuo građane, pogotovo što je grad priukazan kao "lep i predivan, u potpunom kontrastu sa onim što se događa unutar četiri zida".

 

Lazović je priznala da ona nije izabrala glumu, već gluma nju, nakon što je iz bunta odlučila da napusti muzičku školu, kao i da ni danas nije odlučila da li će biti glumica.

"Zašto sam otišla na audiciju Zadarskog kazališta, na to dan danas nemam odgovor. Nikad se time nisam bavila, niko u porodici mi nije glumac. To je bio neki instinkt, došlo je nekako iznutra. Otišla sam na audiciju i prošla. I od onda plivam u tome", prisetila se Lazović.

Biti u tuđim cipelama i koži nije jednostavno, zahteva mnogo hrabrosti i talenta, a Lazović je istakla i "zrno sreće koje je potrebno u svakom poslu", a u glumi "da te neko vidi i pruži ti se prilika".

Lazović je primetila i da je na filmu nedovoljno dobrih uloga za glumice, a i kad postoje ženski likovi onda su privesci - dok se to u Evropi i svetu menja, kod nas se još kaska.

 

Istakavši da je zahvalna reditelju Ivanu Marinoviću na filmu "Živi i zdravi", Lazić je dodala da je kao muškarac za nju "napisao divan ženski lik",

Za film "Zvizdan" (2015) dobila je "Zlatnu arenu" i išla na Kanski festival i na Berlinale, i Lazić je dodala da je film "bio baš velika stvar za hrvatsku kinematografiju i region, zato što se na vrlo specifičan način bavi traumom".

Lazović je podsetila da je "Zvizdan" reditelja Dalibora Matanića "univerzalna priča, priča o mržnji i ljubavi, što nikad neće izaći iz mode".

"Sećam se projekcija u Dubaiju, gde su mi prilazili ljudi stvarno svih rasa i iz celog sveta gde su se zahvaljivali na tom filmu. Emocije su najvažnije, ili te nešto potrese ili te ne potrese. To nema veze ni sa jezikom, ni sa čim", navela je umetnica.

Lazović je ocenila i da se u Hrvatskoj ne gleda i ne prati hrvatski film i "još uvek postoji priča od pre 30 godina da je srpski film puno bolji i da hrvatski ništa ne valja".

"A to se promenilo. Unazad deset godina hrvatski filmovi su bili na svim važnim festivalima. Ali naš domet kod gledalaca je jako nizak. Svi čestitaju za neviđeni uspeh 'Samo kada se smijem', koji je pogledalo osam hiljada ljudi. To je za hrvatsku kinematografiju apsolutno velika cifra", istakla je glumica.

Primetivši da u Srbiji publika voli da ide u bioskop i pozorište, Lazović je dodala da je fantastično što čak postoje i liste čekanja.

Među takvim rasprodatim predstavama je i "BIlo jednom na Brijunima" u Bitef teatru, u režiji Kokana Mladenovića.

Lazović igra američku glumicu Elizabet Tejlor, Milan Marić njenog supruga Ričarda Bartona, Branislav Trifunović predsednika Jugoslavije Josipa Broza, a Sanja Marković je Jovanka Broz.

"Milana znam od pre, izuzetno ga cenim, a Sanja je neko ko je potpuno neverovatan. Toliko sam zaljubljena u njen talenat. Mislim da se stvarno retko rađa neko sa takvim darom. Lepo nam je, igramo se", rekla je Lazović.

Prema njenim rečima, predstava se bavi pitanjem identiteta, šta to znači biti najveći, šta kada se sve maske koje imamo sruše, a dotiče i pitanje pozicija žena u politici i šoubiznisu.

Nakon "Jutro će promeniti sve" (2018), za koju kaže da je "jedna od najboljih serija sa ovih prostora", Lazović ponovo sarađuje sa rediteljima Vladom Tagićem i Goranom Stankovićem u "Sablji".

U seriji koja govori o ubistvu Zorana Đinđića (1952-2003), i kreće 24. februara na Radio-televiziji Srbije, Lazović igra premijerovu suprugu Ružicu Đinđić.

"Mislim da će isto biti jedna od najboljih serija na ovim prostorima. Mislim da su napravili fenomenalnu stvar", ocenila je glumica.

 

Lazović je dodala da je uloga Ružice Đinđić "mala, ali jako važna rola i velika ju je odgovornost igrati".

Kao glumac-slobodnjak, Lazović je navela da u Zagrebu nije htela da se zaposli u nekom pozorištu i "biti delom firme".

"Onda se lepi etiketa - ona je samo filmska glumica, ne voli pozorište. Volim ga, zato ga ne želim raditi pod svaku cenu, da mi to postane rutina", rekla je Lazović.

Prema njenim rečima, teško je biti slobodni umetnik, "nikad ne znate šta vas čeka i da li će išta doći", ali od početka je tako htela.

Upitana koju bi ulogu poželela u pozorištu, Lazović je navela u pozorištu "nekog dobrog Čehova", dok joj je na filmu i u seriji bitno "samo da je dobar scenario".