Marija Mandić: Srpski jezik je po svojoj strukturi rodno senzitivan

BEOGRAD - Srpski jezik je, po svojoj strukturi i prirodi, rodno senzitivan i mogu da postoje primedbe ili sugestije kako da se zakon primeni, ali ne postoji ni jedan razlog zašto bi pitanje rodno senzitivnog jezika delilo struku i javnost, izjavila je danas za Tanjug Marija Mandić iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

"Na primer, u srednjovekovnoj književnosti, što više istražujem, uviđam da je naš jezik po svojoj strukturi, rodno senzitivan. Gledala sam digitalnu bazu epske poezije gde su sve naše epske pesme i za koje zanimanje da sam pomislila da je moglo da se javi za to doba, ja sam našla u epici, krčmarica, vidarica, kneginja, carica. Kako su se žene javljale u određenim ulogama, jezik je to prosto registrovao," objasnila je ona i dodala da ne postoji primer da se muški rod koristio kao neutralan u starijim tekstovima.

 

Mandić smatra da se problem možda dogodio početkom 20. veka, kada je uvezen veliki broj reči kao što je biolog, psiholog, doktor, kada je srpskom jeziku trebalo vreme da adaptira te reči i pridruži sufikse koji su se inače koristili.

Uvođenjem rodno senzitivnog jezika menja se svest, kaže Mandić u smislu da se uči o obzirnosti, osvešćivanju da ono što se uzima zdravo za gotovo, je proizvod određenih hijerarhijskih ili diskiminatornih politika i da to treba da se menja.

Filološkinja i novinarka Marijana Stevanović izjavila je danas za Tanjug da se uvođenjem rodno senzitivnog jezika, u odnosu društva prema ženi, menja vidljivost žene i značenje reči, naročito negativni delovi značenja reči koji unižavaju ženu.

Smatra da rodno senzitivan jezik nije skroz podelio struku i javnost, nego da u okviru struke ima mnogo neslaganja, ali, naglašava, da ono što postoji u medijima o rodno osetljivom jeziku je previše senzacionalistički, kao i da suština problematike i zahteva za upotrebu rodno osetljivog jezika, prolazi ispod radara.

"Ne mislim da se bilo šta silom uvodi ali se podstiče, na primer najčešće govorimo o nazivima zanimanja titula ženskog roda, toga je uvek u jeziku bilo i nema razloga da se to ne koristi" rekla je ona.

Stevanović se ne slaže da je muški rod uvek neutralan, već da u nekim kontekstima zadržava neutralnost i može da se odnosi i na muški i ženski pol, ali napominje da je neophodno da žene budu upisane u jezik i da budu vidljive, kao što su oduvek bile.

Kako kaže, rodno osetljiv jezik podrazumeva i mnogo toga drugog kao što je eliminisanje seksizma, diskriminatornog govora, vređanje žena, i uvođenjem rodno senzitivnog jezika se menja vidljivost žena, značenje reči kao i negativni delovi značenja reči koji unižavaju ženu.