Politiko: Nemački kancelar ide u Vašington, dok Tramp blokira pomoć Ukrajini

BERLIN - Nemački kancelar Olaf Šolc će tokom ovonedeljne posete Vašingtonu verovatno otkriti da se Donald Tramp već vratio, barem u pogledu američke politike prema Ukrajini, piše "Politiko".

Šolc u Sjedinjene Američke Države stiže baš u trenutku kada republikanci u Kongresu, delujući po Trampovom nalogu, blokiraju vojnu pomoć Kijevu, ugrožavajući sudbinu zemlje koja se na linijama fronta bori sa nestašicom municije, dok ruske snage ulažu velike napore da zauzmu grad Avdijevku.

"Razgovori između Predstavničkog doma i Senata o finansiranju podrške Ukrajini su, naravno, tema koju posebno pažljivo pratimo", rekao je visoki zvaničnik nemačke vlade uoči Šolcovog putovanja.

Prema izvorima nemačke vlade, planirano je da se Šolc sutra sastane sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom u Beloj kući.

Tokom predviđenog jednosatnog sastanka Šolc će pokušati da iskoristi dobar odnos koji ima sa Bajdenom kako bi saznao koliko je verovatno da će američki Kongres na kraju odobriti milijarde u novoj pomoći Ukrajini.

Otkako je Rusija napala Ukrajinu pre gotovo dve godine, SAD su bile najveći davalac vojne pomoći Kijevu, međutim, to bi sada moglo da se promeni i Nemačka bi sa 17,1 milijardi evra vojne pomoći koje je, prema podacima Instituta za svetsku ekonomiju Kil, poslala Kijevu do oktobra prošle godine, mogla da preuzme vođstvo.

Sa druge strane, Velika Britanija je obezbedila 6,57 milijardi evra, dok je Francuska dala samo 0,54 milijarde evra, zbog čega je Šolc podsticao evropske nacije da pruže veću pomoć Ukrajini.

Na početku ruske invazije na Ukrajinu Nemci su, plašeći se da budu uvučeni u sukob sa Putinom, odbijali da pošalju teško oružje Ukrajini sve dok to prvo ne urade Amerikanci i drugi NATO saveznici.

Ta dinamika, kako piše "Politiko", nije potpuno nestala, s obzirom na to da je Šolc, uprkos ponovljenim zahtevima Ukrajine, do sada odbijao da Ukrajini obezbedi krstareće rakete dugog dometa Taurus, strahujući da bi ih Ukrajinci mogli koristiti za napad na ciljeve u Rusiji.

Pitanje je, piše portal, da li će američki i evropski birači podržati taj cilj, naročito dok se rat odugovlači.

Udeo Amerikanaca koji kažu da vlada daje previše podrške Ukrajini stalno je rastao od početka invazije u februaru 2022. godine, prema Pju istraživačkom centru, pri čemu otprilike polovina republikanaca sada kaže da SAD daje previše Kijevu.

I u Nemačkoj je javnost ambivalentna, sa samo 38 odsto Nemaca koji bi želeli da vide veći angažman Nemačke na svetskoj sceni, prema istraživanju Fondacije Korber.

U međuvremenu, čak i ako Nemačka i druge evropske zemlje uspeju da naglo povećaju svoju potrošnju ka Ukrajini, Evropa sada nema dovoljno kapaciteta da proizvede potrebnu količinu municije.

EU ubrzava svoju proizvodnju municije i obećala je da će poslati 1,1 milion granata Ukrajini do kraja godine, a 2025. godine proizvodni kapacitet EU trebalo bi da poraste na 2 miliona metaka.

Nemačka i Evropa mnogo više utiču na opstanak Ukrajine nego SAD.

Za Evropljane, ukrajinski poraz bi mogao biti katastrofalan po bezbednost kontinenta, a evropski lideri strahuju da bi zemlje poput Letonije ili Moldavije mogle da budu sledeće, ako Putin pobedi u Ukrajini i Tramp se vrati na mesto predsednika.

"Ovo su stvari koje me noću drže budnim", rekao je nedavno za "Politiko" visoki evropski diplomata, koji je želeo da ostane anoniman, govoreći o tom mogućem ishodu sukoba.