Tog 5. novembra 1943, na Istočnom frontu započelo je konačno oslobođenje Kijeva. Jedan od simbola nemačkog otpora nacizmu, katolički sveštenik Bernard Lihtenberg, tragično je stradao u zatočeništvu. U Fort Šeridanu u Ilinoisu rođen je Sem Šepard, proslavljeni američki glumac i filmski režiser.
Petog novembra 1943. u Beogradu je radilo pet pozorišta i 17 bioskopa. U emisiji “Ljubavni snovi” Radio Beograda uživo je pevao prvak beogradske opere Žarko Cvejić, a u beogradskom Narodnom pozorištu (tada Srpsko narodno pozorište) prikazivan je “Kolega Krampton” Gerharda Hauptmana.
“Ovde Telegrafska agencija nova Jugoslavija…Tanjug javlja, Tanjug javlja…” bile su reči kojima se, prvi put, 5. novembra 1943. oglasila novoosnovana agencija.
Telegrafska agencija Nova Jugoslavija - Tanjug - osnovana je 5. novembra 1943. u Jajcu.
Original odluke o osnivanju Tanjuga nije sačuvan, ali ostala su sećanja onih koji su bili akteri ili svedoci rađanja agencije.
"Prvi zadatak Tanjuga je bio da preko radio-telegrafskih emisija obavesti svet o svemu što se zbivalo na Drugom zasedanju AVNOJA u Jajcu. Tanjug bi zatim pristupio organizovanju svoje mreže u zemlji da bi izrastao u jednu opštejugoslovensku novinsku agenciju", sećao se kasnije Moša Pijade.
Hroničari su pedantno zabeležili kako je Tanjug dobio svoj naziv, kako se došlo do skraćenice od šest slova.
Razmatrane su mnoge varijante i ideje. Jedni su se zalagali da se zove telegrafska agencija slobodne Jugoslavije (tasjug), novinsko -telegrafska agencija nove Jugoslavije (notasjug), ili telegrafska agencija nova Jugoslavija (tenanoj). Ideja je, kažu, bilo još, ali većina skraćenica je, kad se izgovore, zvučala ili prokineski ili prosovjetski.
Tanjugovom imenu je, na kraju, kumovao i Josip Broz Tito, kome je Moša Pijade izložio ideje i dileme. Tito se, pričao je kasnije Moša, slatko smejao na nazive koji su zvučali prokinski.
"A zašto je ne bi nazvali "čik-jank", primetio je Tito, aludirajući na Mošin partizanski nadimak - Čika Janko.
Moši je u tom razgovoru, na tren, sinula prihvatljiva ideja: zvaće se Tanjug, što će u punom nazivu reći - Telegrafska agencija nove Jugoslavije.
Ime Jugoslavije je, u međuvremenu, nepovratno završilo u istoriji, a nekadašnja skraćenica postala je “ime” danas nacionalne agencije Republike Srbije.
Osnivanje Tanjuga ovekovečeno je i foto aparatom. Na fotografiji od 5. novembra 1943. je prva redakcija nove agencije: Moša Pijade, Vladislav Ribnikar, Lepa Pijade, Olga Humo i Jara Ribnikar. Na njoj se vide i Ivo Lola Ribar, Vladimir Velebit i dr Ivan Ribar.
Prvu fotografiju prve, ratne redakcije Tanjuga napravio je Vili šimunov-Barba. Taj trenutak je ovekovečio svojom "Lajkom". On je inače radio za Tanjug i - ratovao. Poginuo je 26. maja 1944, u vreme nemačkog desanta na Drvar. Tada je stradao još jedan "tanjugovac": radiotelegrafista Aleksandar Tepavčević – Englez, koji je nadimak dobio po znanju tog jezika.
Prvi direktor Tanjuga bio je Vladislav Ribnikar, potomak poznate novinarske dinastije koja je udarila temelje "Politike" 25.januara 1904. godine.
Tanjug je počeo sa nekoliko pisaćih mašina, malim radio-davačem, jednim zastarelim aparatom za umnožavanje. Vesti su, u početku, pripremane na srpsko-hrvatskom i engleskom jeziku.
Nova agencija je izdavala bilten, koji je zbog zastarele tehnike, u ograničenom broju, mukotrpno stizao do svojih korisnika.
Prvi broj nosi datum 10. novembar 1943: "Pre izvesnog vremena došao je u Jugoslaviju britanski brigadni general Meklejn, kao izaslanik komandanta savezničkih oružanih snaga na srednjem istoku E. M. Vilson, pri Vrhovnom štabu NOV i POJ. Prilikom svoje prve posete, general Meklejn predao je Vrhovnom komandantu NOV i POJ, drugu Titu, pismo kamandanta Vilsona..."
Kasnije je Moša Pijade objašnjavao: "Moram da kažem da je prva redakcija Tanjuga praktično radila za inostranstvo, iako je njen zadatak bio da informiše domaću i svetsku javnost.”
Prva redakcija Tanjuga počela je da radi u Jajcu da bi preko Drvara,Visa, Barija, i Valjeva, u septembru 1944. stigla u Aranđelovac.
"Bili smo smešteni u potkrovlju jedne nedovršene kuće u Aranđelovcu. Kurir Branko donosio nam je materijal za emisije. Tog dana, 20. oktobra, trčao je mašući paprom koji je držao u ruci. Kroz suze je izgovorio: Beograd je oslobođen. Počela je Tanjugova emisija. Ponovio sam nekoliko puta: Beograd je oslobođen, Beograd je oslobođen... Bio sam uzbuđen. Znao sam da je to kraj rata", pričao je kasnije radiotelegrafista Ivo Šegedin.
Prva Tanjugova adresa u Beogradu je bila u Resavskoj ulici br.28 (kasnije General Ždanova) u kojoj je do rata bila agencija "Avala", prva nacionalna agencija osnovana 1919, koja je ugašena tokom nemačke okupacije, kao i redakcije još nekoliko listova. Tanjug se krajem šezdesetih godina preselio na Obilićev venac 2 gde se i sada nalazi.
Tanjugovu zgradu, poznatu pod nazivom "Prizad", projektovao je arhitekta Bogdan Nestorović (1905-1975). Ona je, u obliku kifle, omeđena sa tri ulice, podignuta 1938. godine. Ima šest spratova i primer je kasnog modernizma u arhitekturi Srbije. U "Prizadu" je u vreme Drugog svetskog rata bio smešten nemački Gestapo.
Agencija je prolazila kroz različite faze, a u “zlatnim vremenima” imala je u jednom trenutku čak 48 dopisnika širom sveta, svrstavana je u 10 najjačih svetskih agencija i imala je vodeće mesto u Pulu agencija nesvrstanih zemalja, što je u tadašnjim međunarodnim okolnostima imalo veliki značaj.
Tanjug je prvi javio da su Vijetnamci 1975. oslobodili Sajgon (Ho ši Min), da je otpočela invazija na Kubu 1961. godine, da su trupe Varšavskog ugovora 1968. ušle u Čehoslovačku. Prvi je 1972. javio da je Bobi Fišer postao šahovski prvak sveta i pre drugih je oglasio i pad Nikolae Čaušeskua u Rumuniji 1989.
U Tanjugovoj Fototeci danas ima oko 3,5 miliona snimaka. Mnogi od njih su, pogotovo oni iz bliže i dalje prošlosti, od neprocenjive vrednosti.
Tu se nalazi prepoznatljiva fotografija sa Drugog zasedanja AVNOJ-a, kada su udareni temelji "druge" Jugoslavije. Tu je takođe i snimak na ulazu u pećinu, napravljen tokom desanta na Drvar, na kojoj se u prvom planu vide Tito i Aleksandar Ranković.
Kada je Tanjug stigao u Beograd, prvi pravi profesionalni fotoreporter Rista Marjanović udario je temelje današnjeg Foto Tanjuga.
Marjanović se bavio fotografijom, još od Prvog svetskog rata. Zahvaljujući njemu svet je saznao istinu o podvizima srpske vojske u ratu protiv Austro-Ugarske, povlačenju preko Albanije, Krfu, Solunu, povratku vojske u domovinu. Između dva rata radio je za agenciju "Avala", a tokom nemačke okupacije krišom je snimao šta se dešava u porobljenom Beogradu. Zahvaljujući njemu sačuvani su dragoceni snimci porušenog Beograda, blokovi zgrada u plamenu, uništeni mostovi, ratne patnje žitelja jugoslovenske prestonice.
"Čika Rista, kako su ga u Tanjugu svi zvali, snimao je sve to krišom, izlažući se ponekad i smrtnoj opasnosti. Nemačke vlasti su zabranjivale fotografisanje. Ali, veliki rodoljub i veliki fotoreporter se nije predavao. Svoj aparat je nosio u seljačkoj torbi, oblačio je iznošeno ratarsko odelo kako ne bi prvukao pažnju Nemaca. Aparat je vadio iz torbe i neprimetno ovekovečio događaje o jednom nesrećnom vremenu", pričali su Tanjugovi fotoreporteri koji su imali sreću da ih čika Rista uči i nauči poslu.
Kada su u oktobru 1944. godine partizani i Sovjeti ušli u Beograd on je izvadio svoj aparat iz šarene seljačke torbe. Mogao je konačno slobodno da snima.
Njegovo nemirno "treće oko"- kako je inače nazivao fotoaparat - konačno se skrasio u Tanjugu, kada se agencija preselila u Resavsku ulicu. Pre nego što je otišao u zasluženu penziju sredio je fotodokumentaciju Agencije i, sve do poslednjeg dana, nesebično prenosio svoje znanje i iskustva na mlađe generacije koje će ga uspešno naslediti. Njegovim putem su krenuli Hristifor Nastasić, Branko Obradović, Anton Vaš, živorad Vučić i mnogi drugi.
U agencijama se uvek radi: danju i noću, vikendom, praznicima čak i za novu godinu. Pogotovo što se mora voditi računa i vremenskoj razlici: kada Evropa ide u krevet, Amerika uveliko radi. U Aziji završavaju radni dan kad na starom kontinentu stižu u kancelarije.
"Noćas se ništa značajnije nije dešavalo u svetu. Izgleda da niko nije radio osim satova i dežurnih novinara", napisao je u svom izveštaju noćni urednik Tanjuga.
Biti agencijski novinar je veliki profesionalni izazov, dar, ali i prokletstvo. Taj posao, kao retko koji, traži celog čoveka i to 24 časa svakog bogovetnog dana. Oni ne mogu, kao kolege u listovima, da predahnu, da kažu da će neki događaj "pokriti" neko umesto njih.
To, čini se,najbolje ilustruje jedan, kako se već decenijama prepričava, istinit događaj, iako na prvi pogled liči na anegdotu.
Kada je jedan poznati posleratni jugoslovenski fudbaler na prijemu, posle utakmice reprezentavcije protiv Sovjetskog saveza, sreo Tanjugovog izveštača počeo je da ga zagleda sa svih strana kao da je video čudovište, vanzemaljca. “Jedva sam čekao da vas sretnem. Čoveče, objasni ti meni kako uspevaš da se istog dana, u isto vreme, javiš iz Njujorka, Londona, Kaira, Beograda...", upitao je poznati golman reprezentacije Tanjugovog novinara.
Kroz Tanjug su prošla mnoga poznata, najpoznatija imena jugoslovenskog novinarstva, koja će ostati upamćena i van ovih prostora, jer su njihovi tekstovi objavljivani i u stranim listovima: Branko Bogunović, Momčilo Pudar, Mihailo šaranović, Mirko Aksentijević, Miloš Ćorović, Božidar Kažić, Borislav Lalić, Jovan Vavić...i mnogi drugi.
Mnogi od njih su naučili da pišu u agenciji da bi, kasnije, van njega, napravili blistave karijere: Frane Barbijeri, Božidar Radenković, Mališa Marović, Dejan Lukić...
Nekima je novinarstvo bilo samo odskočna daska. Prvi šef crnogorske redakcije Mihailo Lalić ostavio je iza sebe nekoliko romana, Vinko Vinterhalter je poznati istoričar, dok su se Lazar Mojsov, Zdravko Pečar, Slobodan Čašule, Ivo Vajgl i Vuk Drašković potvrdili kao diplomate od karijere.
Kroz Tanjug su prošla i druga na ovim prostorima upamćena imena: Vladislav i Jara Ribnikar, Vladimir Dedijer, Milorad Panić-Surep, Leo Mates…
Tanjug danas je moderna novinska agencija koja dnevno emituje oko 400 informacija, više od 100 fotografija, video i audio zapisa.
Tanjug je jedini član EANA iz Srbije (Evropska asicijacija novinskih agencija). Član je AMAN (Asocijacija mediteranskih novinskih agencija) i ABNA (Asocijacija novinskih agencija Balkana) kao i BSANNA (Asocijacija crnomorskih novinskih agencija).
Vojislav Lalić
Nebojša Berec