Slavko Spasić: Novom zgradom Prirodnjački muzej ispisuje važne stranice svoje istorije

BEOGRAD - Ovo je bila vrlo značajna i vrlo uspešna godina za Prirodnjački muzej u Beogradu jer je u aprilu završen urbanističko-arhitektonski konkurs za novu zgradu, izjavio je danas direktor ove ustanove Slavko Spasić .

"Time Prirodnjački muzej ispisuje nove, važne stranice svoje istorije i to je nešto što je obeležilo ovu godinu. Sada je u toku izrada urbanističkog projekta", rekao je Spasić Tanjugu.

On je istakao da je godinu obeležila vrlo intenzivna izlagačka delatnost.

"Pored uspešnih izložbi u našoj galeriji na Kalemegdanu, putovali smo po Srbiji, obišli smo sedam gradova Srbije. Kada smo sumirali i izložbe u galeriji, i putujuće izložbe, i učestvovanje na manifestacijama, a učestvovali smo, recimo, na Sajmu knjiga, došli smo do cifre od skoro 100.000 posetilaca", naveo je Spasić.

Govoreći o ulaganjima u kulturu, on je rekao da kultura ne sme da bude trošak i da može da bude značajan pokretač privrednog razvoja Srbije.

"Drago mi je što će Prirodnjački muzej Srbije to dokazati kada dobije novu zgradu od 15.000 kvadrata. Ne samo Prirodnjački muzej, već svaki drugi, može da bude pokretač i važan segment kulturnog turizma. Dokazano je, dinar uložen u kulturu vraća se dva puta, ali pravilno uložen dinar. S druge strane, moramo i da pričamo o važnosti promene načina strategije rada svakog muzeja", objasnio je Spasić.

On kaže da će nova zgrada Prirodnjačkog muzeja, sa svim drugim institucijama koje će se tu nalaziti, postati fenomenalan deo Novog Beograda.

Kako je objasnio, nova zgrada Prirodničkog muzeja biće tačno iza Palate Srbija, na desnoj obali Dunava, a pored Prirodničkog muzeja ka bivšem hotelu Jugoslavija će biti akvarijum, a nakon njega kompleks novih hotela.

"Ne smemo da zaboravimo ni naše drage kolege iz Muzeja savremene umetnosti. Dakle, imamo jednu fantastičnu aleju od Brankovog mosta, Muzeja savremene umetnosti i baš je upravo ovaj urbanistički plan fenomenalno urađen. Ja ga često zovem 'Šanzelize' Parka prijateljstva 'Ušće'", naveo je Spasić.

Dodao je da će se nova zgrada odlično uklapati u parkovsko okruženje Ušća.

"Pobedničko rešenje nije zgrada koja je u staklu, metalu, betonu i tako dalje, jer će odmah biti 'zašto u parkovskom okruženju tako nešto da se pravi', već smo skoro u 'nevidljivom' muzeju. Naš muzej nema fasadu, nema klasičan krov. Mi smo u blago zatalasanoj površini. Iznad nas će biti travnata površina i samo prednja fasada će biti staklena", objasnio je Spasić i dodao da su od projektanata i tražili da zgrada bude takva da se utopi u prirodno okruženje i da ne narušava okolnozelenilo.

"Taj deo Novog Beograda dobiće jedno novo ruho, i postati novi kulturni centar Beograda", naglasio je Spasić.

On je pohvalio razumevanje predsednika Aleksandra Vučića koji je uvrstio tu zgradu u projekat Ekspo 2027.