Dr Ivana Stefanović: Ukoliko se osobi koja se davi pruži prva pomoć šanse za spas se dupliraju

BEOGRA - Doktorka Hitne pomoći Ivana Stefanović poručila je danas da je važno da svi građani treba da znaju osnove prve pomoći kako bi pomogli osobi ukoliko se davi, jer se time šanse da se osoba spasi do dolaska hitne pomoći dupliraju.

"Po nekim statistikama tri puta suveće šanse, tako da, veoma je važno da to znamo", rekla je Stefanović za Tanjug.

Bazeni na otvorenom u Beogradu počeli su sa radom i očekuje se da kupališna sezona 20. juna počne i na Adi Ciganliji, a Stefanović je rekla da što se tiče poziva Hitnoj pomoći tokom kupališne sezone taj broj varira iz dana u dan.

"Bude poziva ne tako veliki broj. Što se tiče Ade Ciganlije tu imamo svoje ekipe, nekada dolaze u ambulantu da ih pregledamo, a negde izlazimo na teren u zavisnosti šta je razlog pozivanja hitne medicinske pomoći. A što se tiče ostalih bazena, tamo najčešće postoji neki doktor koji zbrine pacijenta, a onda zovu nas. Ne mogu da vam kažem tačan broj poziva, odnosno koliko imamo intervencija, stvarno je različito. Nekada danima ne bude nijedan, a onda budu dani sa više poziva, ali najčešće nije nešto što ne možemo da zbrinemo i da ne možemo brzo da stignemo", rekla je Stefanović.

Govoreći o tome koliko je ekipi Hitne pomoći potrebno da stigne na Adu Ciganliju ili drugo kupalište, kaže da su za njih javni pozivi prioritetni i da zavisi od toga gde se nalazi najbliža ekipa.

"Prosečno vreme stizanja hitne pomoći na bilo koji poziv je evropsko prosečno vreme, negde oko osam do 10 minuta", rekla je ona.

Ona je objasnila i kako se pruža pomoć osobi koja je izvučena iz vode i davila se.

"U takvoj situaciji ono što je važno je da proverite da li je pre svega osoba svesna, to možete da učinite bolnim dražima na grudnoj kosti, jer možda ne može da priča, ali reaguje još uvek na bolnu draž. Ukoliko na to ne reaguje, trebalo bi da proverite da li diše", objasnila je Stefanović.

Dodala je da je onda potrebno otvoriti usta osobi i da se izvuče sadržaj iz usta i nosa, jer pored vode nekada bude i trave.

"Onda zabacite glavu i slušate disanje 10 sekundi. Metoda za slušanje disanja se zove gledam, slušam, osećam. Gledate, da li se podiže grudni koš, abdomen. Slušate, da li ima nekih disajnih zvukova i osećate izdahnuti dah na svom obrazu. Reanimacija utopljenika konkretno kreće sa pet inicijalnih ventilacija, znači da pet puta udahnete vazduh na nos i date svoj vazduh na usta pacijentu tako što ste mu obuhvatili usta", rekla je ona.

Ukoliko to ne može osoba da uradi iz određenih razloga, do dolaska hitne pomoći potrebno je da se radi kompresija grudne kosti.

"Korenom dlana obuhvatite gornjom rukom donju, ispravite laktove i pokušajte to da radite iz ramena. Da vašom težinom udubite grudnu kost 5-6 centimetara, brzinom 100-120 u minuti. Vi to započnete, mi brzo stižemo. Sigurna sam da tih desetak minuta maksimalno su najduži u vašem život, ako vi radite reanimaciju. I da to vreme nije isto onom koji radi i onom koji stiže. Ali znajte da ste dali sve šanse toj osobi da preživi ukoliko ste započeli reanimaciju", naglasila je doktorka.

Dermatolog Nevena Nešković iz Ordinacije "Laeda Medical" rekla je za Tanjug da su problemi sa kožom tokom letnjih meseci česti i da se to pre svega dešava zato što ljudi ne nanose preparate sa SPF-om dovoljno često i u dovoljnoj količini koliko bi trebalo.

"Negde početkom leta, alergije na sunce su mnogo češće. Ljudi koji imaju problem oni to već znaju. Međutim, ono što možda ne znaju, to je da postoje sada i preparati koji su baš prilagođeni koži koja je sklona alergijama. Tako da možda bi trebalo i mi kao dermatolozi malo više da pričamo o tome. Da čak postoje i neki preparati u smislu suplementa koji se koriste isto tako da bi pripremili kožu za intenzivno izlaganje suncu", dodala je ona.

Istakla je da je probuđena svet kod ljudi o zaštiti od sunca, ali ipak nedovoljno.

"U smislu što najčešće ljude kad pitate koliko često nanose preparate sa SPF-om, uglavnom vam kažu, jednom, ujutru, pre nego što izađu iz kuće. Međutim, treba znati prvo, kolika je količina tog preparata koju je potrebno naneti, da bi on zaista radio ono što piše na njemu da radi, odnosno da štiti dovoljno dugo. I s druge strane, trebalo bi naravno obnavljati taj preparat dovoljno često" dodala je ona.

Istakla je da izglaganje suncu nije samo dok se sunčamo na plaži, već i dok šetamo po gradu i da je potrebno da prilikom svakog izlaska nanesemo zaštitni faktor.

Takođe, pored lica, kako je rekla Nešković, važno je naneti zaštitnu kremu i na vrat i dekolte.

Ekipa Tanjuga razgovarala je sa građanima na Adi Ciganlij i o tome kako bi reagovali u slučaju da se neko davi u vodi, a većina je rekla da bi pritekla u pomoć, pozvala druge ljude da pomognu ili pozvala Hitnu pomoć

Govoreći o tome da li se štite od sunca zaštitnim faktorima, većina kaže da koristi kreme, ili da se od sunca štiti tako što se sklanja u hlad.