Analiza: Ispunjenje klimatskih obećanja smanjilo bi zagrevanje za jedan stepen

LONDON - Ispunjenje tri ključna klimatska obećanja - o obnovljivim izvorima energije, energetskoj efikasnosti i smanjenju metana, sprečilo bi skoro jedan odsto Celzijusa globalnog zagrevanja i izbeglo klimatski kolaps, pokazala je analiza objavljena na samitu COP30.

Vlade su se već obavezale da do 2030. godine utrostruče proizvodnju obnovljive energije, udvostruče energetsku efikasnost i značajno smanje emisije metana, piše "Gardijan".

Ako budu ispunjena, ova obećanja će smanjiti predviđeni porast globalne temperature u ovom veku za 0,9 stepeni, prema koaliciji "Climate Action Tracker", i predstavljala bi "prekretnicu".

Samo u zemljama G20, sprovođenje mera bi smanjilo emisije za 18 milijardi tona do 2035. godine, što bi usporilo globalno zagrevanje za trećinu u narednoj deceniji i za polovinu do 2040. godine.

Bil Her iz "Climate Analytics"-a rekao je da bi ispunjenje ciljeva do 2035. "promenilo pravila igre", smanjujući porast temperature sa 2,6 na 1,7 stepeni Celzijusa, što je blizu ciljanih 1,5 stepeni iz Pariskog sporazuma.

Obećanja o obnovljivoj energiji i energetskoj efikasnosti data su na COP28 2023. godine.

Globalna ulaganja u obnovljive izvore energije nastavila su rast i premašila dve milijarde dolara, više nego dvostruko u odnosu na ulaganja u fosilna goriva.

Kina i Indija su postigle ubrzan napredak u sektoru obnovljivih izvora.

Smanjenje emisija metana, međutim, ostaje posebno teško.

Više od 160 vlada obavezalo se na smanjenje emisija za 30 odsto do 2030, ali emisije i dalje rastu, a mnoge zemlje nedovoljno prijavljuju podatke.

Rusija, Kina i SAD navode se kao najveći izvori emisija.

Na samitu COP30 u Belemu vlade bi trebalo da odgovore na činjenicu da trenutni planovi vode ka porastu temperature od 2,5 stepeni, a ne 1,5 stepeni Celzijusa.

Niklas Hene iz Instituta "NewClimate" rekao je da bi ispunjenje obećanja pokrenulo suštinski prelazak sa fosilnih goriva, jer bi promene u energetskom sistemu značajno smanjile njihovu upotrebu do sredine 2030-ih i doprinele sprovođenju globalnog dogovora o energetskom prelazu.