Srbija ima pozitivan trend kada je u pitanju iskorišćavanje prirodnih resursa

BEOGRAD - Humanitarno-ekološka organizacija „Čepom do osmeha“ u saradnji sa Akademskim centrom zaštite životne sredine i održivog razvoja (ACZOR) radom na terenu i analitičkim proučavanjem dostupnih podataka sa „Global Footprint Network“, zaključila je da Srbija ima pozitivan trend u odnosu na zemlje regiona kada je u pitanju ekološki dug koji se izražava u dostupnosti prirodnih resursa i kojom se brzinom oni troše.

Drugu godinu za redom, Srbija je 8. jula ušla u nacionalni ekološki dug, a svi resursi koji se koriste posle tog dana nisu u balansu sa ekosistemom, te na osnovu statističkih podataka možemo zaključiti da Srbija ima pozitivan trend u odnosu na zemlje regiona, navode iz te organizacije.

Slovenija je ove godine 18. aprila prekoračila predviđene prirodne resurse, Crna Gora je svoj kredit potrošila 17. maja, Hrvatska, kao i Bosna i Hercegovina svoje ekološke resurse potrošile su 29. maja, Mađarska 30. maja, a Rumunija 11. juna, navodi se u saopštenju.

Dodaje se i da se dan ekološkog duga izražava na osnovu informacija o dostupnosti vode, šuma, metala i ostalih prirodnih resursa i kojom brzinom se oni troše.

"Ako sve resurse uzmemo kao glavnicu koja nam je na raspolaganju u toku jedne godine, kada je premašimo, nastaje ekološki dug prema planeti Zemlji. Ekološki otisak za pojedinu državu izražava dan kada populacija postaje ekološki 'dužna''', navodi se u saopštenju.

"Ove godine čovečanstvo 2. avgusta ulazi u svoj ekološki dug, što nam ukazuje tendenciju blagog opadanja u odnosu na prethodne godine" objasnila je predsednica ACZOR-a Vanja Petković.

"Moramo da podignemo ekološku svest na viši nivo, povežemo ekologiju i ekonomiju, da se ponašamo odgovornije prema prirodi i njenim resursima. Pravo je vreme da se struka ujedini, da se poštuju svi zakoni, kao i strateški dokumenti Republike Srbije", rekao je analitičar životne sredine Stevo Proročić ispred humanitarno-ekološke organizacije „Čepom do osmeha“.

Dodao je da je svaki pojedinac odgovoran, zbog čega je potrebno vršiti primarnu separaciju otpada u svakom domaćinstvu, recikliažu, kao i štedljivo koristiti sve raspoložive resurse, pogotovo vodu kao najvažniji.