Mora se čuti glas mladih o problemima napretka srpskog društva ka članstvu u EU

BEOGRAD - Međunarodna konferencija "Srbija, mladi i Evropska unija" koju je organizovao Alfa BK Univerzitet, održana je sa ciljem da se naročito čuje i glas mladih o brojnim problemima i perspektivama napretka savremenog srpskog društva ka članstvu u EU i njihovoj budućnosti, saopštio je Alfa BK Univerzitet.

Konferencija je organizovana u svetlu evidentnog evroskepticizma i negativnih stavova mladih prema EU, na šta ukazuju i rezultati najnovijih istraživanja Krovne organizacije mladih, navodi se u saopštenju i dodaje da je konferencija okupila mnoge ugledne profesore, naučnike i stručnjake iz zemlje i sveta.

U uvodnom izlaganju osnivač Alfa BK Univerziteta Bogoljub Karić je govorio o značaju uloge mladih u kreiranju budućnosti i sudbine savremenog srpskog društva.

Ambasador i član Evropskog pokreta u Srbiji Srećko Đukić je ukazao na prednosti i nedostatke potencijalnog članstva Srbije u BRIKS-u, a potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak je izložio konkretne posledice i prepreke Srbije na njenom putu ka članstvu u EU.

Član savetničkog tima bivšeg predsednika SAD Baraka Obame i profesor Nacionalne akademije za javno zdravlje iz Grčke Džefri Levi je naglasio značaj međunarodnog filozofskog aspekta o položaju Srbije u regionu i odnosu sa EU, a počasni profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Hari Džejms Birks je potencirao značaj kritičkog promišljanja i izgradnje pozitivnog stava u procesu donošenja budućih odluka, oslanjajući se na filozofiju i zaključke velikih naučnika i mislioca poput Čarlsa Darvina i Fridriha Ničea.

Direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije iz Ljubljane Zijad Bećirović je ukazao na ključnu ulogu Srbije kao pokretača evropskih integracija na Zapadnom Balkanu, dok je docent na Univerzitetu u Ljubljani Nejc Brezovar govorio o potencijalnim prednostima snižavanja starosne granice za ostvarivanje biračkog prava mladih.

Predstavnik Beogradske nadbiskupije, apostolski nuncije u Srbiji nadbiskup Santo Roko Gangemi je skrenuo pažnju na istorijsku potrebu izgradnje mira i razumevanja na Zapadnom Balkanu, Evropi i svetu i ukazao na prirodnu i nespornu pripadnost Srbije zajednici evropskih naroda.

Težište radu konferencije dala su izlaganja predstavnika studenata sa različitih fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji su izneli stavove mladih o mogućnostima saradnje Srbije sa EU, posebno sa obrazovnog, društvenog, ekonomskog i političkog aspekta.

Student Alfa BK Univerziteta Marko Jerotijević, izneo je predlog zaključaka konferencije i naglasio uočljivu skepsu i nezadovoljstvo mlade generacije dosadašnjim tempom i učincima pregovaračkog procesa Srbije i EU.

Naglasio je i uočljiv nedostatak konkretnije perspektive za članstvo, apelujući na evropske lidere za većim entuzijazmom i posvećenosti pitanjima grupnog prijema svih zemalja Zapadnog Balkana u EU do 2030. godine.

Posebno je istakao potrebu za hrabrijim korakom ka grupnom prijemu ovih zemalja u EU, i u tom procesu naveo Sloveniju kao uzora i najbližeg saradnika, a Nemačku u ulozi potencijalnog strateškog partnera.

Mladi učesnici konferencije su pozdravili inicijative za smanjenje starosnog praga za ostvarivanje biračkog prava na 16 godina starosti, kako bi imali iste mogućnosti kao i njihovi vršnjaci u Evropi i svetu.

To bi, kako su rekli, omogućilo mladima da ranije postanu deo političkog odlučivanja, a takođe su se založili i za pokretanje novih programa EU namenjenih mladima.

U zaključcima je potencirana ključna uloga zajedništva i mira, kao temeljnog evropskog principa i preduslova za izgradnju stabilnog i inkluzivnog okruženja i istaknuta potreba za podsticanje prihvatanja evropskih vrednosti, pri čemu je upućen i snažan apel za stvaranje ambijenta i podsticanja njihovog razumevanja i primene, kao osnove opšteg prosperiteta i razvoja društva.

Mladi su, u cilju svoje edukacije, predložili organizovanje posebnih kurseva, radionica, seminara i programa obuke, kako bi se upoznali sa mogućnostima pristupa evropskim fondovima, čime bi se omogućilo njihovo direktno uključivanje u razvoj i revitalizaciju zemlje.

Znajući da su mnoge druge zemlje poput Slovenije, Hrvatske, Rumunije, Bugarske i baltičkih država primljene u EU kroz ubrzane i pojednostavljene procedure, mladi očekuju hitnu primenu sličnog modela i za našu zemlju i očekuju da bi to donelo neprocenjivu korist kako Srbiji, tako i svim zemljama u regionu.

Srbija se objektivno doživljava kao nezaobilazni subjekt i garant stabilnosti i bezbednosti u regionu Zapadnog Balkana, pa se očekuje da odgovorne institucije EU ubrzaju podršku za zatvaranje pregovaračkih poglavlja i određivanje ostvarivog konačnog datuma za članstvo naše zemlje u Evropskoj Uniji.

Zajednički zaključak jeste da i u ovom dosta teškom političkom trenutku za Zapadni Balkan i Evropu postizanje navedenih ciljeva može biti dodatan faktor stabilnosti za bolju srećniju i bogatiju budućnost svih na ovom prostoru.