Hrvatska narodna banka: Rast inflacije revidiran na više, a rast BDP na niže za po 0,2 postotna boda

ZAGREB, 14. marta (Tanjug) - Hrvatska narodna banka (HNB) je u najnovijim makroekonomskim projekcijama blago na više revidirala prognozu rasta inflacije u ovoj godini, a naniže procenu rasta realnog BDP-a, u oba slučaja za 0,2 postotna boda.

U odnosu na projekcije iz decembra prošle godine, inflacija bi tako u proseku mogla iznositi 3,7 posto, a privredni rast 3,2 posto, vidljivo je iz sadržaja prolećne makroekonomske projekcije HNB-a.

Kako ističe HNB, nakon što se prošle godine rast realnog BDP-a Hrvatske ubrzao na 3,8 posto, u 2025. i 2026. mogao bi u proseku usporiti na približno tri posto. Pritom bi domaća potražnja mogla nastaviti snažno da podržava rast ealnog BDP-a, ali uz manji doprinos nego 2024. godine.

Centralna hrvatska banka procenjuje da bi početak ove godine mogla obeležiti stagnantna kretanja privredne aktivnosti zbog slabljenja lične potrošnje, što je, pak, povezano s bojkotom maloprodajnih trgovačkih lanaca tokomjanuara i februara.

"Takva bi kretanja, međutim, trebalo biti privremenog karaktera pa se u nastavku projekcijskog horizonta očekuje da bi lična potrošnja mogla ponovo ojačati, ali bi tekući rast ipak mogao biti slabiji nego u 2024. zbog očekivanog usporavanja rasta realnoga raspoloživog dohotka domaćinstava", stoji u analizi hrvatske centralne banke.

Kada je reč o rastu investicija, on bi takođe mogao usporiti nakon što je tri godine u proseku bio dvocifren, ali bi i dalje mogao ostati solidan, ako se uzmu u obzir jačanje doprinosa fondova EU i tržišna očekivanja o poboljšanju uslova finansiranja.

Osim toga, navode iz HNB-a, projektovano jačanje spoljne potražnje, iako slabije nego što se pre očekivalo, doprineće će daljem oporavku izvoza robe i usluga. Pritom bi rast izvoza usluga mogao biti srazmerno blag s obzirom na visoki nivo izvoza turističkih usluga i pogoršanje cenovne konkurentnosti. U skladu s usporavanjem rasta domaće potražnje i rast ukupnog uvoza mogao bi se usporiti, ali bi doprinos neto inostrane potražnje mogao ostati negativan.

Rizici vezani uz rast realnog BDP-a čine se blago negativnim, a to je prevashodno povezano s izraženim geopolitičkim napetostima. S druge strane, povećanje vojnih rashoda na nivou EU u svrhu ojačavanja sigurnosti moglo bi pozitivno da utiče na privredni rast, navodi se u saopštenju HNB-a, prenela je Hina.

Razlozi podizanja prognoze rasta ukupne inflacije u 2025. za 0,2 postotna boda, na 3,7 posto, i za 0,1 postotni bod u idućoj godini, na 2,6 posto, leže u višem očekivanom rastu cena energije i osnovne inflacije, dok bi, procenjuju iz HNB-a, inflacija cena hrane mogla biti nešto niža u odnosu na ono što se očekivalo u decembru prošle godine.

Iako je projekcija inflacije revidirana blago naviše u odnosu na decembarku projekciju, iz centralne banke, kako je i vidljivo, i dalje očekuju postupno usporavanje inflacije kroz projekcijski horizont.

Smanjenju prosečne godišnje inflacije moglo bi najviše doprineti usporavanje osnovne inflacije, koja bi se pod uticajem restriktivne monetarne politike i slabljenja potražnje mogla smanjiti na 3,2 posto u 2025., s 4,8 posto u 2024. godini. Uz to, usporavanje ukupne inflacije moglo bi u manjoj meri odražavati smanjenje prosečne godišnje inflacije cena hrane. Nasuprot tome, napominju iz centralne banke, prosečna godišnja stopa inflacije cena energije mogla bi u 2025. znatno ubrzati, uglavnom kao rezultat administrativnog povećanja cena plina, električne i toplotne energije krajem prošle i početkom ove godine.

Inače, juče je Evropska komisija najavila da će od aprila uvesti carine na američku robu u vrednosti od 26 milijardi evra, uzvrativši na američke carine na uvoz čelika i aluminija iz EU-a koje su stupile na snagu juče.

Plan Komisije između ostalog obuhvata aktiviranje suspendovanih carina na proizvode poput burbon viskija, ali i nove namete na proizvode poput drugih vrsta alkoholnih pića, te šminke i eteričnih ulja.