Jakov Milatović: Ovo nije ekonomski put Crne Gore koji želimo; Ne pristajem da Crna Gora stoji

PODGORICA - Predsednik Crne Gore Jakov Milatović otvorio je danas konferenciju „Zašto kasnimo? Kako dalje?“, u organizaciji Kabineta predsednika, na kojoj je predstavljen sveobuhvatan pregled stanja crnogorske ekonomije, temeljen na tri nezavisne analize koje je inicirao ekonomski tim Predsednika.

„Crna Gora ima ogroman potencijal, ali danas vidimo da kaska, da stoji u mestu. Ekonomija usporava, troškovi rastu, a državna preduzeća očigledno gube kompas“, poručio je Milatović u uvodnom obraćanju.

Kako je istaknuto u prezentaciji, stopa ekonomskog rasta u 2024. iznosila je svega 3 odsto, dok je u prvom kvartalu 2025. pala na 2,5 odsto – što je najniži kvartalni rast u poslednjih deset godina, izuzev pandemijske 2020. godine. U poređenju s prethodnim godinama (6,4 odsto u proseku 2022–2023. i 13 odsto u 2021.), pad je drastičan i zabrinjavajući.

„Ako ovako nastavimo, nećemo stići nikoga. Zato ne pristajem da Crna Gora stoji“, istakao je predsednik Milatović.

On je naveo da je inflacija od septembra 2024. u stalnom rastu, a da je u maju 2025. dostigla 4,5 odsto – više nego duplo u odnosu na prosek evrozone od 1,9 odsto. Predsednik je posebno naglasio da se inflacija ne vidi samo u statistici, već se svakodnevno oseća.

„Ljudi biraju između računa i hrane. Plate traju tri sedmice. Kirije su otišle u nebo. Mladi ne mogu da se osamostale. Ovo nije ekonomski put koji želimo”, saopštio je Milatović.

Posebnu pažnju izazvala je analiza trgovinske razmene – uvoz je porastao za 8 odsto, dok je izvoz pao za 0,5 odsto u prvom kvartalu 2025. godine. Pokrivenost uvoza izvozom pala je sa 17,7 odsto u 2023. na svega 15 odsto u 2024. To je istorijski minimum, rekao je Milatović.

„Novac odlazi iz Crne Gore. Kupujemo više nego što proizvodimo. Šansa za razvoj nestaje“, upozorio je Milatović.

U prezentaciji je ukazano i na zabrinjavajuću strukturu stranih investicija. Dok je nekada učešće stranih direktnih investicija u BDP-u bilo 20 odsto, danas je na nivou od 7–8 odsto, pri čemu dominiraju ulaganja u nekretnine.

„Vreme je da investicije vratimo tamo gde stvaraju novu vrednost, u proizvodnju“, rekao je predsednik Milatović, pozivajući na sistemsko ulaganje u proizvodnju.

Predloženi pravci delovanja uključuju: uvođenje Kreditno-garantnog fonda, povećanje agrobudžeta, subvencije za malu privredu i paket od 10 mera za obuzdavanje inflacije.

„Crna Gora mora da proizvodi, mora da izvozi, mora da stvori sistem koji radi za svoje građane“, poručio je Milatović.

U delu posvećenom državnim preduzećima, on je saopštio da su ta preduzeća u prošloj godini ostvarila prihod od 1,2 milijarde evra i zapošljavala gotovo 15.000 građana. Ipak, analiza pokazuje pad profitabilnosti i rast broja zaposlenih bez povećanja efikasnosti, posebno u sektorima energetike, turizma i saobraćaja.

„Ono što je državno mora biti stručno, odgovorno, transparentno i domaćinski. Nije partijski plen, već zajednički resurs svih nas“, poručio je Milatović, navodeći da loše upravljanje direktno košta građane kroz skuplje usluge, neulaganje u infrastrukturu i izgubljene investicije.

U sektoru turizma, kao najvažnijoj grani crnogorske ekonomije, zabeležen je pad prihoda od 3,1 odsto u 2024. i 6,4 odsto u prvom kvartalu 2025., dok je broj noćenja opao za 10 odsto.

„Turizam ne sme biti sezonska lutrija. Potrebno je znanje, priprema i odgovornost. Crna Gora više nema luksuz da improvizuje“, kazao je predsednik Milatović.

Govoreći o nejednakosti, on je naglasio da Crna Gora ima drugu najveću nejednakost u regionu: bogatstvo 10 odsto najbogatijih čak je 11 puta veće od bogatstva 50 odsto najsiromašnijih.

„Ne tražimo čuda. Tražimo društvo jednakih šansi, gde pošten rad znači dostojanstven život“, zaključio je Milatović, preneo je podgorički portal CdM.