Guverner Hrvatske narodne banke: Kriza na Bliskom istoku dovodi do rasta inflacije i manjeg rasta BDP

ZAGREB - Guverner Hrvatske narodne banke (HNB) Boris Vujčić izjavio je danas da će energetska kriza uzrokovana ratom na Bliskom istoku uticati na višu stopu inflacije i usporavanje privrednog rasta i u Hrvatskoj, pa bi tako inflacija u ovoj godini, merena HICP-om, mogla iznositi oko 4,6 posto, a rast BDP-a 2,6 posto.

Prema prognozama objavljenima u decembru prošle godine, HNB je predvidela rast hrvatske privrede za 2,8 posto u ovoj godini, a inflacije, merene harmonizovanjem indeksom potrošačkih cena (HICP), za 3,4 posto.

Koliko je za centralne banke izazovna eskalirajuća naftna kriza, usred intenziviranja sukoba na Bliskom istoku, koja će očito za posledicu imati rast inflacije i usporavanje privrednog rasta, glasilo je pitanje novinara na konferenciji za medije u HNB-u, održanoj povodom imenovanja Vujčića za potpredsednika Evropske centralne banke (ESB).

Vujčić je rekao da je jasno da je posledica rata na Bliskom istoku rast cena nafte i plina, te da će se to preneti na veće inflatorne pritiske, a takođe uticati na niži rast BDP-a.

Govoreći u kontekstu cele evrozone, Vujčić je rekao da je siguran da je Hrvatska u dobroj situaciji da te izazove reši na način na koji će biti potrebno i da održi stabilnost cena na dva posto. "Međutim, ono što je sigurno je da je neizvesnost izuzetno velika", izjavio je Vujčić, prenosi Hina..

Prema njegovim rečima, stvari se menjaju "iz dana u dan", a zbog tako visoke neizvesnosti, ESB je juče u svojim prognozama objavila i nekoliko scenarija.

Tako, inflacija bi prema najnovijim projekcijama ESB-a u ovoj godini u evrozoni trebalo da iznosi 2,6 posto, što je za 0,7 postotnih bodova više od decembarske projekcije.

No, u slučaju ako poremećaji u tranzitu kroz Ormuški tesnac u drugom tromesečju obuhvate 40 posto isporuka nafte i tečnog plina, a oštećenja energetske infrastrukture ne prekorače nivo od 11. marta, uz pretpostavku o normalizaciji pošiljki u trećem tromesečju, inflacija u evrozoni iznosila bi u ovoj godini 3,5 posto.

Blokada, pak, 60 posto isporuka nafte i LNG-a kroz Ormuški moreuz u drugom tromesečju i odgođena normalizacija isporuke energenata zbog oštećene infrastrukture i to do prvog tromesečja 2027. godine, značili bi za evrozonu inflaciju u ovoj godini od 4,4 posto, zvuči još nepovoljniji scenario.

Privredna aktivnost u evrozoni trebalo bi pak u ovoj godini, po baznom scenariju, porasti za 0,9 posto, izračunali su iz ESB-a, što je 0,3 postotna boda slabije od decembarske prognoze. "Nepovoljni" scenario predviđa pak rast aktivnosti u ovoj godini za samo 0,6 posto, a "scenario s teškim poremećajima" za samo 0,4 posto, izračunali su stručnjaci ESB-a.

"Koji će se od tih scenarija ostvariti pokazaće dani, sedmice i meseci ispred nas. Naravno, svi se nadamo da će se situacija što pre smiriti, uz što manje posledice za privredni rast i inflaciju", izjavio je Vujčić.

Upitan šta je moguće napraviti da građani što manje osete globalni rast cena energenata, Vujčić je ponovio da treba videti kako će se situacija dalje razvijati, napomenuvši i da je to pitanje za Vladu, koja je i ranije intervenisala u ovakvim situacijama.