Ćorić: Inflaciju ne možemo zaustaviti, posledica je energetskog šoka

ZAGREB - Hrvatski ministar finansija Tomislav Ćorić izjavio je danas da je inflacije u martu pre svega posledica energetskog šoka i a se "jako teško" može doskočiti delu inflatornih pritisaka koji proizlaze iz globalnog rasta cena nafte i gasa.

On je rekao da Vlada tu čini sve što može, a i za budućnost na raspolaganju ima još neke alate.

Državni zavod za statistiku (DZS) objavio je u utorak da su cene dobara i usluga za ličnu potrošnju merene indeksom potrošačkih cena, prema prvoj proceni, u martu u odnosu na marta 2025. godine u proseku bile viša za 4,8 posto, dok su u odnosu na februar porasle za 1,4 posto.

Podaci Eurostata, pak, pokazuju da je Hrvatska u martu imala najveću inflaciju u evrozoni, 4,7 posto.

Prema Ćorićevim rečima, inflacija je u martu prvenstveno ubrzala zbog "udara" rasta cena energenata u celom svetu, pa tako i u Hrvatskoj, što je posledica ratnih sukoba na Bliskom istoku.

"U strukturi hrvatske inflacije, dodatan doprinos rastu daje sektor usluga. S druge strane, dobra vest je da su na godišnjem nivou pale cene industrijskih proizvoda, kao i činjenica da je u segmentu hrane, pića i duvana inflacija iznosila 3,9 posto", izjavio je potpredsednik Vlade i ministar financija Ćorić.

Čorić je rekao i da se "jako teško" može doskočiti delu inflatornih pritisaka u segmentu energenata. "Niti Hrvatska niti neka druga članica evrozone ne može izbeći uvezeni inflatorni šok koji dolazi usled povećanja cena nafte i plina na svetskim tržištima", poručio je Ćorić.

Preduzetim merama u proteklom vremenu, kazao je, Vlada je "delimično apsorbovala i neutralisala" taj šok, međutim to učiniti u potpunosti jednostavno nije moguće.

Kada je reč o narednim sedmicama i mesecima, Ćorić se nada da će se kriza na Bliskom istoku smiriti, što bi trebalo dovesti do smirivanja cena nafte.

Ukoliko do toga ne dođe, Ćorić je upozorio da Evropu pa i Hrvatsku pre svega očekuje "dosta izazovan period" u segmentu cena energenata.

Poručio je i da će Vlada učiniti sve da taj udar na hrvatsku ekonomiju bude što je moguće manji, pri čemu su joj na raspolaganju još jednim delom porezi, onaj evropski deo, kao i neki drugi alati "o kojima ćemo promišljati".

Na pitanje da li očekuje da bi EU mogla ići ka zajedničkom spuštanju poreza, kao i razmatra li Vlada uvođenje "plivajućeg PDV-a", Ćorić je rekao da veruje da će sve te teme "biti na stolu" ukoliko cena nafte nastavi da raste ili se zadrži na ovim visokim nivoima. "To mi deluje kao jedna vrlo logična opcija", kazao je, između ostalog, Ćorić, prenosi portal 24sata.