Evropska komisija planira da se suprotstavi američkom zakonu o zelenim subvencijama

BRISEL - Izašao je nacrt dokumenta koji će Evropska komisija predstaviti sutra, a otkriva mere kojima EU planira da se suprotstavi američkom zakonu o zelenim subvencijama.

U nacrtu dokumenta, koje prenosi Euraktiv, navedene su mere koje Evropska komisija treba da predloži sutra kao reakciju na američki Zakon o smanjenju inflacije (IRA).

Dokument pokazuje da bi EK želela, između ostalog, da predloži ciljeve za industrijske kapacitete, niže regulatorno opterećenje za uvođenje novih tehnologija i dozvoli više nacionalnih subvencija i poreskih kredita za čiste tehnologije.

O predlozima će raspravljati Evropski parlament, kao i lideri EU kada se sastanu u Briselu 9. i 10. februara.

Ranije ovog meseca, predsednica EK Ursula fon der Lajen, predstavila je naznake onoga što ona naziva "Industrijski plan zelenog dogovora", a nacrt dokumenta na 17 stranica, pod nazivom "Industrijski plan zelenog dogovora za nultu dob", proširuje ove komentare i definiše kako će se plan primeniti na regulatorno okruženje, pristup finansijama, veštinama i trgovinu.

EK želi da "identifikuje ciljeve za industrijske kapacitete do 2030. gde je to neophodno kako bi se osiguralo da strateške zavisnosti ne dovode zelenu tranziciju u opasnost", navodi Euraktiv.

Predlažu i lakše procese izdavanja dozvola "definisanjem specifičnih vremenskih ograničenja za različite faze izdavanja dozvola" i uvođenjem "sve na jednom mestu" u državama članicama.

Zajednički standardi širom Evrope omogućili bi brži izlazak tehnologije na tržište, nove lance vrednosti u industriji, i sve to bi evropskim proizvođačima dalo "prednost u odnosu na konkurenciju, čak i na globalnom nivou".

Striktna pravila zemalja članica o pomoći ili subvencijama olakšana su još početkom pandemije, i dodatno zbog rata u Ukrajini, a sada EK želi da dodatno pojednostavi ta pravila kao odgovor na američki zakon o zelenim subvencijama.

Predviđene su i poreske olakšice koje bi privukle nove investitore, kao i produženi rokovi za završetak projekata obnovljive energije, a EK želi da smanji proces otvorenih tendera za nove tehnologije koje se tiču održivosti.

U nacrtu dokumenta, EK priznaje rizik vezan za činjenicu da bi benefite veće državne pomoći najviše osetile zemlje koje svakako imaju veliku fiskalnu moć.

Dodatno, dokument navodi da je EK odlučna u nameri da pruži strukturalni odgovor na izazove investiranja uz pomoć Evropskog fonda suvereniteta.

Ovaj fond predlog je u okviru revizije dugoročnog budžeta EU, i planirano je da bude realizovan pre leta 2023. godine, ali u dokumentu se ne precizira koliki bi ovaj fond bio, i odakle bi tačno došla sredstva za njega.

Nacrt dokumenta otkriva da EK namerava da ustanovi Klub kritičnih sirovih materijala sa partnerima, koji bi omogućio "bezbedno, održivo i dostupno snabdevanje" materijalima za zelenu i digitalnu tranziciju.