Begović: Veštačka inteligencija alat za pomoć u medicini,poljoprivredi, ekologiji

BEOGRAD - Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović rekla je danas na panelu posvećenom veštačkoj inteligenciji i digitalizaciji na Beogradskom ekonomskom forumu da je njegova tema zapravo kako da se omogući održiv rast ekonomija, kako u regionu, tako i u Srbiji.

"Ja sam biolog a u biologiji neograničen rast nije dobra stvar. Pred nama, kao društvom je veliki izazov, jer se tehnologija razvija velikom brzinom, a suočavamo se i sa globalnim problemima, koji svakako imaju efekta na ekonomski rast, kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou", rekla je ona.

Dodala je da se nada da će panel dati drugačiju perspektivu kada je reč o pitanjima kako možemo biti održivi, kako možemo održati ekonomski rast i kako nove tehnologije i nauku možemo da iskoristimo kao pomoć u rešavanju ovih problema.

Podsetila je da je na inicijativu Srbije u Ujedinjenim nacijama gde je doneta Rezolucija o Dekadi nauka za održivi razvoj.

"Mnogi ciljevi održivog razvoja već sada deluju nedostižno, i verujem da je ovo jedina prilika da uključimo više naučnika na globalnom nivou, kao i ljude koji imaju snagu uma da pomognu se suočimo sa ovim problemima. Same vlade ne mogu uspeti u ovome", istakla je ona

Ocenila je da je teško predvideti kuda će se kretati razvoj ove tehnologije i da su čak i oni koji su uključeni u njenu kreaciju podeljeni oko pitanja da li će veštačka inteligencija dostići ljudsku.

"U nekim aspektima, ona je već danas bolja od nas, na primer, kada se radi o prevodu i upravljanju velikim podacima", navela je Begović.

Prema njenim rečima veštačka inteligencija bi trebalo da se posmatra kao sjajan alat sa velikim potencijalom da nam pomogne posebno u oblastima kao što su klimatske promene, medicina i poljoprivreda.

Dodala je da će veštačka inteligencija doneti velike promene.

"Biće poslova koji će nestati, biće i novih koji će nastati. Vlade moraju biti proaktivnije i trebalo bi da reaguju brzo i pripreme nove generacije i društvo u celini na ove promene", zaključila je ona.

Istakla je da digitalno menja svet, a menja i Srbiju te da je ovaj sektor pomogao i rast izvoza Srbije kao i da je digitalizacija građanima ponudila lakši način i skratila vreme koje je potrebno za različite procese.

Prema njenim rečima, paralelno sa veštačkom inteligencijom razvija se i jedna starija tehnologija, biotehnologija koja je korišćena i ranije. Ocenila je da ona uz veštačku inteligenciju ima potencijal da još značajnije promeni naše živote.

"Danas posedujemo moć i tehnologiju da promenimo i našu evoluciju, možemo promeniti naš DNK i sintetisati ga, napraviti organizme koji su sintetički, a ovo je samo početak", istakla je ona.

Dodala je da veštačka inteligencija postaje veoma važna za biotehnologiju, biomedicinu, agritehnologiju i druge oblasti savremene nauke i da je upravo rad na razvoju ovih oblasti ideja iza BIO4 kampusa.

"Budućnost stiže brzo i vidimo je u preseku digitalnog i bio-nauka. Taj presek kreira nešto novo, veoma uzbudljivo, a ponekad i zastrašujuće, ali je važno što vidimo efekte veštačke inteligencije i biotehnologije u raznim oblastima, od biomedicine, zaštite životne sredine, poljoprivrede, pa čak i u energetici", navela je Begović.

Naglasila je da Srbija kao zemlja nije veliko tržište, ali je sjajno spojno tkivo za druga tržišta.

"Imamo sjajne talente i zbog toga BIO4 kampus vidimo kao mesto kreativnosti, gde će na jednom mestu raditi sedam fakulteta, devet instituta, privatni i startap ekosistem, a u oblastima povezanim sa biofarm i biotek oblastima. Želimo da izgradimo nova polja na presecima ovih važnih tehnologija i to vidimo kao mogućnost da dodatno ojačamo našu ekonomiju", rekla je ona.

Istakla je da je za nju kao naučnicu ovo veoma uzbudljiv put i da je sigurna da ćemo u narednih pet do 10 godina videti revolucionarne promene, jer imamo talente, znanje i dobro obrazovanje u STEM oblastima.