Ministarstvo finansija: Cilj ugovora sa EBRD unapređenje kvaliteta vazduha u Srbiji

BEOGRAD - Ministarstvo finansija saopštilo je da su danas potpisana dva ugovora između Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj koja se odnose na projekat unapređenja kvaliteta vazduha u Srbiji, koji ima za cilj da se širom države ugase, odnosno uklone iz upotrebe ekološki štetne kotlarnice koje koriste fosilna goriva - ugalj ili mazut.

Kako se navodi u saopštenju, Ugovor o zajmu potpisali su ministar finansija Siniša Mali i direktor EBRD-ja za Zapadni Balkan Mateo Kolanđeli, dok je ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov potpisnica Ugovora o Projektu.

Mali je tom prilikom istakao da se takve kotlarnice uglavnom nalaze u gradskim centrima u različitim javnim objektima, kao i da su one značajan izvor emisije gasova sa efektom staklene bašte i zagađujućih materija, posebno tokom zimske sezone.

Takođe, on je naglasio da je podrška EBRD-a vredna 50 miliona evra, koja će biti na raspolaganju za povlačenje tokom četiri godine, od velikog značaja.

"Svrha Projekta je da se zastareli i zagađujući sistemi grejanja zamene modernim i održivim sistemima u nekoliko jedinica lokalnih samouprava širom zemlje. Sredstvima zajma će se, pored navedenog, investirati u održive izvore toplotne energije uključujući toplotne pumpe, industrijsku otpadnu toplotu, biomasu, kao i za priključenje na mrežu daljinskog sistema grejanja ili gasovodnu mrežu gde je to moguće", rekao je Mali nakon potpisivanja ugovora.

U saopštenju se dodaje da je ministarka Pavkov ukazala da je taj niz projekata kruna višegodišnjeg rada, jer se nakon zahtevne procedure ušlo u fazu radova što će intenzivirati borbu za čistiji vazduh.

"Naš cilj je čist vazduh, što naši građani zaslužuju i za ostvarenje tog cilja ćemo se svom snagom boriti. Ovo nije prvi projekat koji realizujemo uz podršku EBRD. Podsetiću da smo uz njihovu pomoć u kragujevačkoj toplani zamenili 50 godina stare kotlove na ugalj najsavremenijim kotlovima na gas. Kako smo obećali građanima, započeli smo i drugu fazu a to je sanacija pepelišta, koje će biti uklonjeno i iskorišćeno kao resurs u skladu sa principima cirkularne ekonomije", rekla je Pavkov.

Direktor EBRD-a Mateo Kolanđeli istakao je značaj potpisanih ugovora i ocenio da zajam Srbije predstavlja važan korak ka čistijoj i održivijoj budućnosti za zemlju i njene građane.

"Smanjenjem zagađenja vazduha u mnogim srpskim gradovima i smanjenjem zavisnosti od uvozne energije, taj projekat će smanjiti troškove energije za javne institucije, istovremeno poboljšavajući udobnost i održivost zgrada širom zemlje", rekao je Kolanđeli.

Podržavajući postepeno ukidanje štetnih kotlarnica i ulaganjem u moderna, obnovljiva rešenja za grejanje poput toplotnih pumpi, solarne termalne energije, biomase i fotonaponskih sistema, Kolanđeli je istakao da će ta inicijativa ubrzati prelazak Srbije na niskougljeničnu ekonomiju i poboljšati energetsku nezavisnost u više lokalnih zajednica.

U saopštenju se ističe da će realizacija tog projekta doneti višestruke koristi u energetskom i ekološkom sektoru u vidu značajnog smanjenja emisije ugljen-dioksida (CO2) širom Srbije i umanjenja udela uvezenih energetskih izvora i ukupnih troškova za potrošnju energije za korisnike u javnom sektoru.

Takođe, navodi se da se očekuje da će planirani projekat dovesti do velikog poboljšanja kvaliteta vazduha i prelaska na niskougljenične metode isporuke toplotne energije, što je ključan korak u dekarbonizaciji sektora grejanja i hlađenja.

"Predviđeno je da Projekat bude završen do decembra 2029. godine, a kombinovani efekti ovog projekta će u značajnoj meri transformisati energetski sektor u smislu povećanja bezbednosti u snabdevanju energijom i priuštivosti grejanja za građane, sa jedne strane, i unaprediti životnu sredinu i poboljšati kvalitet života građana, sa druge strane", dodaje se u saopštenju.

Iz ministarstva finansija ukazuju da će korisnici biti više javnih subjekata na centralnom i lokalnom nivou (ministarstva, javna preduzeća, državne ustanove, akademske institucije i dr.) koje se nalaze u gradovima i opštinama gde su zabeležene emisije štetnih gasova iznad graničnih vrednosti.

"Pre svega u Beogradu, Nišu, Valjevu, Zaječaru, Novom Pazaru i Smederevu i mestima koja su obuhvaćena analizom uslova za realizaciju projekta koju je sprovela Evropska banka za obnovu i razvoj zajedno sa Ministarstvom zaštite životne sredine", ističe se u saopštenju.