Snežana Jakovljević: Zloupotrebe platnih kartica u porastu, krađe postale globalni problem

BEOGRAD - Zloupotrebe platnih kartica nisu problem samo u Srbiji, već globalni fenomen, izjavila je danas Snežana Jakovljević iz Foruma za prevenciju zloupotreba platnih kartica Privredne komore Srbije (PKS) i dodala da podaci pokazuju da su internet prevare u porastu i da predstavljaju značajan izazov za korisnike i institucije.

"Internet prevare spadaju u tzv. transakcije bez prisustva kartice i čine oko 13 odsto svih zloupotreba, dok transakcije sa prisustvom kartice čine 87 odsto", rekla je Jakovljević za Tanjug.

Prema njenim rečima, šteta na globalnom nivou iznosi oko 1,3 milijarde dolara godišnje, što predstavlja veliki iznos i za izdavaoce kartica i za korisnike.

Internet prevare se najčešće baziraju na metodama socijalnog inženjeringa, kao što su lažne, atraktivne ponude i korišćenje veštačke inteligencije za kreiranje sofisticiranih prevara, rekla je ona.

Jakovljević je podsetila da je Narodna banka Srbije donela podzakonski akt o pouzdanoj autentifikaciji, koji će stupiti na snagu 1. januara naredne godine, sa ciljem povećanja nivoa bezbednosti prilikom plaćanja bez prisustva kartice.

"Najvažnije je da korisnici ne daju svoje podatke o platnim karticama, jer nijedan izdavalac kartica ne traži podatke putem SMS ili imejla. Odavanje ličnih podataka je ključni rizik i velika greška korisnika. Takođe, nikada ne treba javno izgovarati ili pisati svoj PIN", poručila je Jakovljević.

Vladimir Vujić iz Odseka za visokotehnološki kriminal upozorio je na rizike fišing napada, u kojima se šalju lažni linkovi sa ciljem krađe podataka o platnim karticama.

"Nikada ne možemo biti 100 odsto sigurni da su podaci bezbedni, ali banke nude različite zaštite, poput aktivacije internet kanala samo za pojedinačne transakcije i postavljanja limita na karticama", naveo je Vujić.

On ne savetuje čuvanje podataka o karticama na internet sajtovima, jer nijedan sajt nije potpuno imun na hakerske napade.

"Ukoliko se dogodi zloupotreba, odmah treba blokirati karticu, kontaktirati banku i prijaviti slučaj policiji ili tužilaštvu. Za štete veće od milion dinara nadležni su Viši sud i odeljenje za visokotehnološki kriminal u Beogradu", objasnio je Vujić.

On je naveo da postoje slučajevi zloupotreba preko fišing sajtova, na primer onih koji se lažno predstavljaju kao Netfliks, kao i da šteta može da se traži od banaka ako nije bilo greške korisnika.

Vujić je apelovao na građane da ne reaguju impulsivno na SMS ili imejl poruke koje zahtevaju hitnu akciju, posebno one sa skraćenim linkovima, i podsetio da mogu koristiti alate veštačke inteligencije, poput ChatGPT-a, za proveru sumnjivih poruka.

Takođe, pozvao je građane da prijave i slučajeve u kojima nisu žrtve, ali su meta prevare, jer to pomaže u sprečavanju budućih prevara i radu policije na razbijanju kriminalnih mreža.