Ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije u prvih osam meseci 49,27 milijardi dinara

BEOGRAD - Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije je u prvih osam meseci ove godine iznosila 49.272,8 miliona evra (49,27 milijardi), što je za 8,3 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Izraženo u evrima spoljnotrgovinska robna razmena je iznosila 54.642,2 miliona dolara, što je rast od 10,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvezeno je robe u vrednosti od 24.132,6 miliona dolara, što čini povećanje od 11,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 30.509,6 miliona dolara, što je za 10,6 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 21.757,9 miliona evra, što čini povećanje od 8,6 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Uvoz robe imao je vrednost od 27.514,9 miliona evra, što predstavlja povećanje od 8,0 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 6.377,0 miliona dolara, što čini povećanje od 8,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Izražen u evrima, deficit iznosi 5757,0 miliona evra, što je povećanje od 6,0 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 79,1 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 78,7 odsto.

Posmatrano regionalno, najveći udeo u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (32,6 odsto), sledi Beogradski region (22,5 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (22,0 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (21,4 odsto), a oko 1,5 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveći udeo u uvozu Srbije imao je Beogradski region (45,1 odsto), slede Region Vojvodine (30,5 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (13,7 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (8,9 odsto), a oko 1,9 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.

Ne raspolaže se podacima za Region Kosovo i Metohija.

Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije.

To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe.

Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 62,0 odsto (14972,7 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 26,1 odsto (6294,1 mil. dolara) i oprema, 11,9 odsto (2865,3 mil. dolara).

Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0 odsto (0,6 mil. dolara).

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 53,4 odsto (16293,4 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 21,2 odsto (6456,7 mil. dolara), i oprema, 11,7 odsto (3557,0 mil. dolara).

Neklasifikovana roba po nameni iznosi 13,8 odsto (4202,5 mil. dolara).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.

Zemlje članice Evropske unije čine 58,0 odsto ukupne razmene.

Glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su kada je reč o izvozu Nemačka, BiH, Italija, Kina i Mađarska, a kod uvoza Kina, Nemačka, Italija, Turska i Mađarska.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 2162,2 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza: žitarica i proizvoda od njih, pića, nafte i naftnih derivata, drumskih vozila, medicinskih i farmaceutskih proizvoda.

Izvoz Srbije iznosi 3621,3 mil. dolara, a uvoz 1459,2 mil. dolara za posmatrani period.

Pokrivenost uvoza izvozom je 248,2 odsto. Izraženo u evrima, izvoz iznosi 3258,0 mil. evra, a uvoz 1320,8 mil. evra (suficit iznosi 1937,3 mil. evra, a pokrivenost uvoza izvozom 246,7 odsto).

Posmatrano pojedinačno po zemljama, veći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz bliskog okruženja: Crnom Gorom (izvoze se najviše električna energija i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i sušeno svinjsko meso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se gasna ulja i električna energija, a uvoze se električna energija i neanglomerisani lignit) i Severnom Makedonijom (izvoze se električne energija i električni provodnici, a uvoze se električna energija i katalizatori na nosaču).

Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Bugarskom, Slovačkom, Češkom, Rumunijom, Nemačkom...

Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (najviše zbog uvoza telefona za mrežu stanica).

Sledi deficit sa: Turskom, Kazahstanom, Italijom, Ruskom Federacijom, Poljskom...

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), izvoz prvih pet odseka čini 33,8 odsto ukupnog izvoza. Uvoz prvih pet odseka čini 25,3 odsto ukupnog uvoza.

Odsek nerazvrstana roba, u koji se uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 13,9 odsto.

U avgustu 2025. godine je izvezeno je robe u vrednosti od 2746,0 miliona dolara, što čini povećanje od 3,1 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Uvoz je iznosio 3602,9 miliona dolara, što je povećanje od 5,2 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 2368,5 miliona evra, što čini smanjenje od 2,6 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Uvoz je iznosio 3107,7 miliona evra, što je smanjenje od 0,7 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Računato u dolarima, desezonirani indeks avgust 2025/jul 2025. godine pokazuje pad izvoza za 5,4 odsto i rast uvoza za 1,9 odsto.

Računato u evrima, desezonirani indeks avgust 2025/jul 2025. godine pokazuje pad izvoza za 6,3 odsto i rast uvoza za 0,7 odsto.

Na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzimaju setova provodnika za avione, vozila i brodove (137 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu rafinisanog bakra (111 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz ruda bakra i koncentrata (100 mil. dolara); sledi izvoz električne energije (79 mil. dolara); poslednje mesto pripada izvozu novih spoljnih guma za automobile (73 mil. dolara).

Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da je sirove nafte i ulja od bituminoznih minerala (140 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod; drugi po značaju su lekovi za maloprodaju (124 mil. dolara); na trećem mestu liste je uvoz električne energije (65 mil. dolara); sledi uvoz prirodnog gasa u gasovitom stanju (59 mil. dolara); poslednje mesto zauzima uvoz gasnih ulja (39 mil. dolara).