Goran Puzović: "Srbijavode" sprovode niz prirodnih biotehničkih mera za zaštitu reke Gradac

VALJEVO - Javno vodoprivredno preduzeće "Srbijavode" sprovodi niz prirodnih biotehničkih mera i radova na zaštiti kompletnog sliva reke Gradac, poput radova na čišćenju korita, sanaciji erozionih procesa i produbljivanju korita koje će omogućiti mrest riba, rekao je danas direktor tog preduzeća Goran Puzović.

"Imamo još jednu meru, a to su pleteri. Dakle, sprovodimo meru zaštite obale prirodnim pleterima", naveo je Puzović tokom obilaska reke Gradac zajedno sa ministarkom zaštite životne sredine Sarom Pavkov i dodao da će na kraju projekta biti pošumljeno više od 20 hektara u slivu same reke Gradac.

Kako je naveo, drugi deo projekta koji je jako bitan jeste edukacija koja se sprovodi u okviru cele teritorije grada Valjeva, gde je akcenat stavijen na radionice koje se sprovode sa decom.

"I ostale kategorije građana upoznajemo sa onim šta znači reka Gradac - ne samo za Valjevo, nego i za našu zemlju", istakao je Puzović.

Kako je naveo, treći i jako bitan segment ovog projekta jeste podizanje portala za monitoring kojim će se omogućiti uvid javnosti o merama koje preduzeće sprovodi.

"Kroz ovaj projekat želimo da pokažemo da smo pravi partneri i da sva druga zaštićena i druga prirodna dobra mogu da budu deo ove zelene agende, da zajedno sa svim drugim delovima i svim drugim sistemima i ministarstvima radimo na nekim novim područjima", naveo je on.

Ministarka Pavkov obišla je danas radove na projektu "Prirodnim merama za ekološki Gradac", koje sprovodi Javno vodoprivredno preduzeće "Srbijavode".

Javno vodoprivredno preduzeće "Srbijavode" je započelo realizaciju projekta usmerenog na ekološku revitalizaciju i očuvanje zaštićenog područja klisure reke Gradac, jednog od najvrednijih prirodnih područja u Srbiji. Projekat se sprovodi u okviru poziva "EU za Zelenu Agendu u Srbiji: Zaštita i ulaganje u biodiverzitet i vode u cilju jačanja otpornosti na klimatske promene", koji finansira Vlada Švedske.

Projekat obuhvata primenu rešenja zasnovanih na prirodi u cilju ublažavanja posledica katastrofalnih poplava iz 2014. godine, kao i jačanja otpornosti lokalnog ekosistema na klimatske promene, eroziju i degradaciju zemljišta.