Lidija Zelić: Srbija ima potencijal za izgradnju biogasnih postrojenja, problem pravne prepreke

BEOGRAD - Direktorka "Udruženja Biogas Srbija" Lidija Zelić izjavila je danas da Srbija ima veliki potencijal za izgradnju biogasnih postrojenja navodeći da postoji zainteresovanost investitora, ali da oni nailaze na pravne i regulatorne prepreke jer nisu propisane aukcije za postrojenja što im onemogućava ulazak u sistem podsticaja.

Biogas i biogoriva su ekološki energenti koji se dobijaju iz otpada, a u Evropi raste broj postrojenja za njihovu proizvodnju. Danska najavljuje da će do kraja decenije 100 odsto prirodnog gasa zameniti biogasom, dok je Srbija još uvek u početnoj fazi razvoja tih postrojenja.

Zelićeva kaže da u našoj zemlji postoji 45 biogasnih postrojenja koja rade punim kapacitetom, kao i 55 u privremenom statusu povlašćenog proizvođača, koja su u fazi izgradnje, dok sektor u zemlji postoji više od 16 godina.

"Postrojenja su uglavnom građena u Vojvodini, uz veće farme, zbog blizine sirovina čime se smanjuju troškovi transporta. Svaka lokacija koja može da obezbedi dovoljno sirovina pogodna je za izgradnju postrojenja. Naši potencijali su veliki jer smo poljoprivredna zemlja", rekla je Zelićeva za RTS.

Govoreći o evropskom tržištu, Zelićeva kaže da je Nemačka lider po broju postrojenja i tehnologiji, ali i da je Danska dobar primer, jer postaje energetski nezavisna.

"Benefiti biogasa i biometana su pre svega ekološki jer se zbrinjava velika količina otpada, to im je ključna uloga. Proizvodnja električne i toplotne energije je posledica zbrinjavanja organskog otpada", kaže Zelićeva.

Ona je navela da se biogoriva dobijaju iz biomase i koriste za zamenu fosilnih goriva, a među njima je i biometan, koji se dobija iz biogasa do nivoa metana i može da se utiskuje u nacionalnu gasnu mrežu ili koristi u saobraćaju.

"Tako dolazi do dekarbonizacije i u gasnom i u sektoru saobraćaja. Biometan je u Evropi prepoznat kao ključan u energetskoj tranziciji jer povezuje resore energetike, poljoprivrede i zaštite životne sredine", objašnjava Zelić za RTS.

Prema njenim rečima, biogas se dobija iz organskog otpada, prvenstveno iz poljoprivredne proizvodnje - stajnjaka i žetvenih ostataka, ali i iz prehrambene industrije, klanica i hrane sa isteklim rokom iz supermarketa.

"Reč je o velikoj količini otpada. Jedno biogasno postrojenje snage jednog megavata može dnevno da zbrine između 70 i 100 tona ovakvog otpada, čime se znatno rasterećuju deponije", ističe Zelićeva.

Na pitanje da li se energija iz otpada može koristiti i na druge načine, Zelićeva objašnjava da se u postrojenju, u strogo kontrolisanim uslovima, iz otpada može proizvesti električna i toplotna energija, gde se iskoristi oko 50 procenata energije ili se može prečistiti do nivoa biometana, gde je iskorišćenost 100 odsto.