FIC danas predstavlja Belu knjigu 2025: 461 preporuka za unapređenje poslovne klime

BEOGRAD - U publikaciji Bela knjiga 2025, koju će danas predstaviti Savet stranih investitora (FIC) u Palati Srbija, sadržana je ukupno 461 preporuka za unapređenje poslovne i investicione klime u Srbiji, a u oblasti poreza jedna od glavnih preporuka je da se organizuju pravovremene javne rasprave o svim novim propisima.

Bele knjiga sadrži rezultate sprovedeni u periodu novembar 2024 - oktobar 2025. i oni pokazuju da je od ukupno 470 preporuka iz Bele knjige 2024. u samo pet odsto ostvaren značajan napredak, dok je u 21 odsto ostvaren određeni napredak, a čak 74 odsto preporuka je bez napretka.

Na predstavljanju će, kako su najavili organizatori, učestvovati najviši predstavnici Vlade Srbije koje će predvoditi premijer Đuro Macut, Ambasador EU u Srbiji Andreas fon Bekerat, kao i članovi FIC-a na čelu sa predsednikom Upravnog odbora i generalnim direktorom Hemofarm grupe Ronaldom Seligerom.

Bela knjiga 2025. ima 59 tekstova, 51 autora i u svakoj oblasti je dat "Pregled realizacije preporuka" koji prati mere preduzete kao odgovor na preporuke date u prethodnoj godini.

U Beloj knjizi 2025. piše i da u oblasti poreza kada je reč o preporukama sadržanim u prošlogodišnjoj publikaciji nije bilo bitnih izmena domaćih poreskih propisa, osim u vezi sa uvođenjem E-akcize, usvajanjem novog zakonskog okvira za E-otpremnice, kao i sa unapređenjem rada Sistema elektronskih faktura (SEF) preko koga se vrši slanje, prijem, evidentiranje, obrada i čuvanje e- faktura, ali i sa otklanjanjem uočenih problema i poteškoća u praksi.

Glavne preporuke za budućnost u oblasti poreza su: organizovati pravovremene javne rasprave o svim novim propisima uz redovan dijalog sa poslovnom zajednicom i omogućiti adekvatno vreme za poslovnu zajednicu za usklađivanje ERP sistema sa novim modelima elektronskog poslovanja.

Neophodno je pristupiti i rešavanju najznačajnijih poreskih pitanja i kontinuiranih problema poput izmena poreza na imovinu, vrednovanja imovine po fer vrednosti za svrhe poreza na dobit i izmene parafiskala.

U oblasti radne snage u periodu novembar 2024 - oktobar 2025. značajna poboljšanja uključuju implementaciju i dalju digitalizaciju pojednostavljenog procesa dobijanja jedinstvene dozvole za boravak i rad, kao i usvajanje većeg broja najavljenih podzakonskih akata u oblasti bezbednosti i zdravlju na radu.

Glavne preporuke za budućnost kada je reč o radnoj snazi su neophodnost izmene ključnih zakona u oblasti rada, omogućiti punu primenu digitalizacije u administriranju radnopravnih dokumenata, urediti radne prakse, fleksibilnije uslove rada van prostorija poslodavca, kao i pojednostaviti strukturu i obračun zarade i precizirati pojedine osnove prestanka radnog odnosa.

Kada je reč o digitalizaciji i elektronskom poslovanju kao poboljšanja u publikaciji Bela knjiga 2025. je navedeno to što je usvojena Strategija za razvoj veštačke inteligencije u Srbiji za period 2025 - 2030 i formirana Radna grupa za izradu Nacrta zakona o veštačkoj inteligenciji, kao iskorak ka pozicioniranju Srbije kao regionalnog lidera u digitalnoj transformaciji.

Istaknuto je i da je donet Zakon o informacionoj bezbednosti, da je masovna upotreba digitalnog identiteta za potrebe registracije

pripejd brojeva mobilne telefonije, kao i to što Vlada Srbije i Kancelarija za IT i elektronsku upravu nastavljaju sa sprovođenjem digitalne agende i što su uvedeni prvi AI-ćat botovi koji građanima omogućavaju interaktivnu podršku u državnim procesima, dok je u sektoru finansijskih usluga nastavljen trend daljeg razvoja digitalnih servisa i regulatornih rešenja koji omogućavaju dalju modernizaciju i digitalizaciju.

Glavne preporuke za budućnost u ovoj oblasti su povećanje informacione bezbednosti državne uprave i javnih preduzeća kako bi se omogućilo nesmetano funkcionisanje ovih subjekata i sprečavanje zloupotrebe podataka građana, zatim potreba donošenja Zakona o veštačkoj inteligenciji kako bi se omogućio dalji razvoj inovacija uz poštovanje ljudskih prava i sloboda.

Potrebno je omogućiti i razvoj i uvođenje druge generacije video identifikacije u vidu biometrijske zaštite u sklopu procesa verifikacije klijenata.

Kao poboljšanja u sprovođenju preporuka iz "Bele knjige 2024" u oblasti nekretnine i izgradnja u ovogodišnjoj publikaciji je navedeno to što je ukinuta konverzija prava korišćenja na građevinskom zemljištu u pravo svoijne uz naknadu za određene subjekte, to što je definisan koncept "zelene gradnje" i drugi elementi zelene agende, kao i što je uveden sistem "E-prostor".

Istaknuto je i da je Republički geodetski zavod (RGZ) nastavio da intenzivno radi na digitalizaciji procesa i na izmeni propisa sa ciljem da se doprinese povećanoj ažurnosti, uštedi vreme strankama i jednostavnija i brža procedura upisa, a usvojene su i izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji kojim se u najvećem delu otklanjaju neusaglašenosti i nejasnoće u samom propisu.

Usvojen je i potpuno novi Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, čime je učinjen novi korak ka rešavanju problema nelegalne gradnje.

Glavne preporuke Bele knjige 2025 u oblasti nekretnine i izgradnja su izdavanje građevinskih dozvola u postupku objedinjene procedure u odgovarajućoj sadržini koja će omogućiti upis prava svojine bez dodatnog gubitka vremena i trošenja sredstava radi pribavljanja dodatne dokumentacije i njihovo sprovođenje po službenoj dužnosti.

Potrebno je nastaviti i sa intenzivnim radom radi postizanja ujednačenosti prakse i jasna primena zakona radi dodatnog ubrzanja i predvidljivosti katastarskih procedura, unaprediti kapacitete nadležnih organa, kao i u što kraćem roku pronaći sistemsko rešenje kako bi se rešili svi zaostali prvostepeni i drugostepeni predmeti.

Potrebno je izmeniti Zakon o hipoteci i Zakon o finansijskom lizingu.

U oblasti borba protiv nedozvoljene trgovine u periodu novembar prošle i oktobar ove godine poboljšanja su uočena u nastavku primene Programa za suzbijanje sive ekonomije 2023 - 2025. kao i u Akcionom planu za sprovođenje Programa za suzbijanje sive ekonomije, implementaciji e-akciza i u faznom uvođenju e-otpremnica.

Glavne preporuke za budućnost su: unaprediti funkcionalnost sistema e-Inspektor kroz povezivanje svih inspekcijskih službi, podići nivo kapaciteta republičkih inspekcija zapošljavanjem novih inspektora, kao i sistemsko rešavanje položaja inspekcija.

Preporuka je i uvođenje specijalizaciju sudija za prekršaje u privredi i propisati inspekcijske nadležnosti i kontrolne mere nedozvoljene trgovine na internetu.

Bela knjiga 2025. ukazuje i da nije zabeležen značajan napredak u oblasti hrane i poljoprivrede, a kao glavne preporuke za budućnost u ovoj oblasti navodi potrebu usklađivanja Zakon o bezbednosti hrane i svih pratećih propise sa regulatornim okvirom EU (178/2002/EC), implementaciju transparentnog i sveobuhvatnog sistema analize rizika od strane svih inspekcijskih službi, uspostavljanjem funkcionalnog IT sistema i digitalizacijom nadzora.

Preporuka je i standardizovati procedure inspekcijskih službi donošenjem jedinstvenog pravilnika, usvojiti novi Zakon o sanitarnom nadzoru i propise za inspekcijski rad, usklađen sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru i propisima EU, kao i Zakon o službenim kontrolama po ugledu na uredbu (EU) 2017/625 i ugraditi regenerativne poljoprivredne prakse u nacionalne zakone o poljoprivredi i ruralnom razvoju i strateške dokumente.

Poboljšanja u oblasti zaštite životne sredine u periodu novembar 2024 - oktobar 2025. koja su uočena su to što je usvojena Strategija razvoja energetike do 2040, kao i zakoni o zaštiti vazduha, o proceni uticaja na životnu sredinu i o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu.

Kada je reč o kvalitetu vazduha postignuta su određena poboljšanja na planu mreže za monitoring, ali nova publikacija ističe da je problem zagađenja vazduha i dalje jedan od najtežih.

Kao poboljšanje je navedeno da je usvojeno i nekoliko podzakonskih propisa koji regulišu upravljanje otpadom, kao i to da su pokrenuti brojni projekti postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, to što je usvojen Pravilnik o načinu i uslovima za merenje količine i ispitivanje kvaliteta otpadnih voda i njihovog uticaja na recipijent i sadržini izveštaja o izvršenim merenjima.

Glavne preporuke za budućnost su i da Srbija mora da ubrza sprovođenje svojih planova za kvalitet vazduha i ojača sisteme nadzora kako bi smanjila nivo zagađenja vazduha, zatim da poboljša praksu upravljanja otpadom, odnosno da pojača napore da se poveća sortiranje otpada na izvoru, a ilegalne deponije moraju biti iskorenjene.

Potrebno je usvojiti i Zakon o odgovornosti za štetu po životnu sredinu i pronaći rešenja za neutralizaciju ili minimizaciju u najvećoj mogućoj meri efekata CBAM-a, a istaknuto je i da je jačanje administrativnih kapaciteta nacionalnih i lokalnih institucija od ključnog značaja, posebno za inspektorate i pravosuđe.

Kada je reč o deviznom poslovanju kao poboljšanje je navedeno to da je u proteklom periodu bilo izmena Zakona i podzakonskih akata, ali da ipak te izmene nisu suštinske pa u tom smislu nisu ostvareni značajni pozitivni pomaci u ovoj oblasti.

Glavne preporuke u ovoj oblasti su da radna grupa formirana u decembru 2024. povede proces nadalje u smeru dugo tražene reforme propisa, neophodna je i izmena Zakona u smislu implementacije izdatih tumačenja NBS uz ublažavanje pozitivističkog načina definisanja odredbi Zakona, a treba nastaviti i sa praksom objavljivanja mišljenja državnih organa nadležnih za oblast deviznog poslovanja.

Preporučuje se i da u kontekstu procesa regionalne saradnje, režim za zemlje u regionu treba da bude postepeno liberalizovan, bar na nivou koji je dostupan nerezidentima iz zemalja članica EU, posebno imajući u vidu da je procentualno najveći broj majki kompanija u Srbiji čime je olakšana kontrola važna za makroekonomsko praćenje.

Među preporukama je i dalje ublažavanje administrativnih zahteva, a posebno preći na naknadno izveštavanje o prekograničnim finansijskim kreditima, kao i pojednostavljenje pravila o prebijanju potraživanja za sve vrste tekućih i kapitalnih poslova i dozvoliti uz propisivanje adekvatnih uslova, udruživanje novčanih sredstava odnosno salda na računima između povezanih lica.

U farmaceutskoj industriji u periodu novembar 2024 - oktobar 2025.

zabeležen je trend povećane dostupnosti inovativnih terapija u poslednjih nekoliko godina, ali se u prethodnoj godini primećuje usporavanje, što ukazuje na potrebu za održivim finansiranjem i redovnim budžetskim transferima RFZO-u.

Među poboljšanjima u Beloj knjizi 2025. u ovoj oblasti je navedeno i to da je nastavljena digitalizacija zdravstva kroz sprovođenje Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i razvoj Republičkog integrisanog zdravstvenog informacionog sistema i elektroskog zdravstvenog kartona radi efikasnijeg pristupa podacima i smanjenja administrativnih opterećenja.

Poboljšana je i saradnja između industrije i RFZO/MZ u praćenju nestašica lekova, uz preporuku da RFZO redovno objavljuje javne izveštaje radi veće transparentnosti.

Glavna preporuka za budućnost je obezbediti stabilno finansiranje inovativnih i generičkih lekova kroz redovan namenski transfer iz budžeta, kao i da ministarstva zdravlja, finansija i RFZO treba kontinuirano da sarađuju na planiranju i finansiranju novih terapijskih opcija.

Potrebno je unaprediti i transparentnost i predvidivost procesa stavljanja lekova na Listu kroz jasne rokove, javne kriterijume i redovno ažuriranje te liste.

Bela knjiga 2025. navodi i da je kao poboljšanje u oblasti turizma i ugostiteljstva u periodu novembar 2024 oktobar 2025.to što se pristupilo izradi nove Strategije razvoja turizma Srbije za period 2026 - 2030. čije se usvajanje očekuje u narednom periodu.

Kao glavne preporuke za budućnost u ovoj oblasti se navodi donošenje nove Strategije razvoja turizma uz promenu koncepta upravljanja turističkim destinacijama, donošenje novog Strategijskog marketing plana turizma sa jasno definisanim Akcionim planom i uvođenje nove metodologije za procenu deviznog priliva sektora turizma kroz primenu metodologije satelitskih računa u turizmu.

Preporuke su i potrebe izmene i dopune Zakona o pojednostavljenom radu u sezonskim poslovima u pojedinim delatnostima u pravcu proširenja obuhvaćenih delatnosti na sektor turizma i ugostiteljstva, kao o Zakona o porezu na dodatu vrednost radi proširenja delatnosti koje bi se oporezovale po posebnoj, sniženoj stopi radi povećanja konkurentnosti Srbije kao turističke destinacije i Zakona o autorskom i srodnim pravima u pogledu načina utvrđivanja visine tarife za autorska i srodna prava u sektoru ugostiteljstva.

Preporučeno je i suzbijanje visoke stope sive ekonomije u turizmu i ugostiteljstvu sa akcentom na segment fizičkih lica pružalaca usluga smeštaja.

Bela knjiga se izdaje od 2003. godine, a ovu publikaciji pišu same članice FIC-a. Urednik ovogodišnje Bele knjige 2025 je Nebojša Savić.