Siniša Mali na forumu BELTALKS: Otvaranje ekonomije je najbolji način da povećamo konkurentnost

BEOGRAD - Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je što se konkurentnosti tiče, Srbija mala zemlja koja svoju ekonomiju otvara godinama, a da su dokaz za to i brojni sporazumi o slobodnoj trgovini.

"Samo da vas podsetim, ne samo sa susednim zemljama CEFTA sporazuma, već i sa Evroazijskom unijom, sa Turskom, sa Emiratima, sa Egiptom, Kinom", rekao je on na GLOBSEC forumu "BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori".

Ministar Mali je, učestvujući u radu panela "Ubrzavanje konvergencije: Plan rasta, Zajedničko tržište i putevi ka EU integraciji", istakao da Srbija ulaže u infrastrukturu, u životni standard ljudi, povećanje plata, penzija, minimalne zarade.

"Mi smo odlučili da otvorimo našu ekonomiju jer je to najbolji način da se poveća konkurentnost , da se omogući ulazak drugih kompanija. Time se donose nove tehnologije, novi menadžment, novi sistemi, IT ", naglasio je on.

Srbija je čvrsto na putu ka Evropskoj uniji, ali ne zavisi sve od nas-to je dvosmerna ulica

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali poručio je danas, na GLOBSEC forumu "BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori", da je Srbija čvrsto na putu ka EU, ali da ne zavisi sve od nas i dodao da su evropske integracije dvosmerna ulica.  

"Želeo bih još jednom da ponovim, čvrsto smo na putu ka EU, a Srbija je posvećena što bržoj integraciji u EU. To je veoma važno. Ali to je dvosmerna ulica, tako da ne zavisi sve od nas. Mi smo u procesu već 25 godina", rekao je Mali na panelu o Planu rasta.  

On je istakao da je Srbija do sada mnogo toga uradila.  

"Mislim da smo mnogo uradili i nadam se, kao što su neki od panelista upravo pomenuli, sada je vreme da se proces nekako završi. Nadam se da ćemo svi to dovesti do kraja, na ovaj ili onaj način, jer mislim da nemamo izbora. Mi smo deo evropske porodice, deo smo Evrope i jednostavno, jednom za svagda, želimo da završimo ovaj formalni proces i postanemo punopravni član EU", poručio je Mali.

Siniša Mali: Srbija povećala BDP po glavi stanovnika na oko 15.800 evra

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas na GLOBSEC forumu "BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori" da je Srbija uspela da poveća BDP po glavi stanovnika na oko 15.800 evra, kao i da više od 60 procenata svih stranih direktnih investicija u regionu Zapadnog Balkana dolazi u Srbiju, što doprinosi njenom brzom ekonomskom rastu.

"Ako pogledate BDP po glavi stanovnika u Srbiji 2012. godine, on je bio oko 4.800 evra po glavi stanovnika, a sada je 15.800 plus ili minus, dakle, više je nego udvostručen. Stopa rasta u tom periodu je bila veća od 160 odsto", reklao je Mali na panelu "Ubrzavanje konvergencije: Plan rasta, Zajedničko tržište i putevi ka EU integraciji".

Jirži Pleciti: Cilj Plana rasta-bolje iskorišćavanje prilika koje proces pristupanja pruža

Šef Generalnog direktorata Evropske komisije za proširenje i istočno susedstvo Jirži Pleciti izjavio je danas da je cilj Plana rasta za Zapadni Balkan da bude pravi "game changer" za bolje korišćenje prilika koje proces pristupanja u EU pruža, u pogledu podsticanja konvergencije, ekonomskog i društvenog napretka i rasta na Zapadnom Balkanu, Pleciti je, na panelu "Ubrzavanje konvergencije: Plan rasta, Zajedničko tržište i putevi ka EU integraciji", na Forumu BELTALKS u organizaciji GLOBSEC-a, rekao da je istovremeno Plan rasta za Zapadni Balkan i instrument za ubrzavanje samog procesa pristupanja, što je takođe način za podsticanje konvergencije sa EU.

"Kada je Evropska komisija 2023. razmatrala šta dalje da uradi u vezi sa proširenjem, a posebno sa Zapadnim Balkanom, mislim da je došla do dva glavna zaključka i ona su međusobno povezana. Prvi je da proces pristupanja, put pristupanja, nije bio dovoljno brz. A drugi je da konvergencija nije bila dovoljno brza. I to su, zapravo, međusobno povezane stvari. I zato je Plan rasta osmišljen da odgovori na oba ova aspekta", kazao je Pleciti.

Na pitanje moderatora panela Vladimira Bilčika koliko su zemlje Zapadnog Balkana spremne za stroge evropske politike konkurencije na tržištu, Pleciti je odgovorio da svi partneri u procesu pristupanja rade na tome da postepeno preuzmu ova pravila EU i primene ih u praksi.

"Oni su postigli različit nivo napretka, u zavisnosti od zemlje, a ono što je neophodno jeste da paralelno moraju da se pripremaju za okruženje u kojem će ova pravila biti u potpunosti na snazi i u kojem će sve kompanije, potrošači i ekonomski akteri biti spremni za to. I mislim da je ovo zapravo teži deo. Priprema institucija, usvajanje zakona - to je nešto što može da se uradi i što je rađeno i ranije. Ali postepeni prelazak ka ekonomskom modelu koji se zasniva na snažnoj konkurenciji i strogo ograničenoj i regulisanoj državnoj pomoći predstavlja glavni izazov", istakao je Pleciti.

Umur Gokče: U poslednoj deceniji zaposlenost u regionu veća za 8 odsto, prednjače Srbija i Albanija

Viši ekonomski savetnik Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) Umur Gokče rekao je danas na GLOBSEC forumu "BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori" da se tokom poslednje decenije povećala zaposlenost u regionu Zapadnog Balkana za osam odsto, što je pomoglo da se više ljudi uključi na tržište rada. Na posebnoj prezentaciji "Ekonomski konvergencijski pregled za Zapadni Balkan 2025“ istakao je da su prosečne stope zaposlenosti u regionu porasle za osam odsto.

"Albanija i Srbija prednjače, sa 70 odsto. I skoro se približavaju proseku EU od 77. I postojalo je nekoliko faktora uspeha - nivoi javnih i privatnih investicija su se povećali. To je podržalo stvaranje radnih mesta na Zapadnom Balkanu, posebno u sektoru usluga. I sve je veći fokus na politikama aktivacije, posebno usmerenim na žene, što je bilo relativno uspešno u većini ekonomija regiona, ali i sve više na mlade", rekao je Gokče.

On je govorio i o BDP i istakao da je prošle godine, prosečan BDP po glavi stanovnika u regionu iznosio nešto više od 40 odsto BDP-a EU, u odnosu na 23 odsto iz 2003. godine.

"Dakle, da, postoji stalni trend konvergencije, ali problem je što je tempo relativno spor. A ako mislite da će se prosečne stope rasta nastaviti, to može potrajati do 2070. godine da bi se zaista postigla puna konvergencija sa EU, a čak ni to možda nije realno. Dakle, to nam govori da postoji potreba da se to ponovo razmotri i preoblikuju postojeće ekonomske politike širom Zapadnog Balkana", istakao je on.

Vladimir Bilčik na GLOBSEC-u: Srbija i Zapadni Balkan moraju biti deo bezbedne evropske tržišne ekonomije

Viši saradnik GLOBSEC-a i bivši poslanik Evropskog parlamenta Vladimir Bilčik izjavio je danas na GLOBSEC forumu "BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori" da Srbija i Zapadni Balkan moraju da budu sastavni deo bezbedne evropske tržišne ekonomije. Bilčik je naveo da panele i debate na ovogodišnjoj konferenciji povezuje to što se na njih odražava sistemska promena kroz koju prolazi globalni svetski poredak, ali i Evropa. On je dodao da se, kada se pre dve decenje razgovaralo o proširenju EU, razgovaralo i o angažovanju Evrope na Zapadnom Balkanu, u ekonomskom smislu i da uvek se govorilo o razvoju tržišne ekonomije.

"Zapadni Balkan, Srbija, Beograd, moraju biti apsolutno sastavni deo bezbedne evropske tržišne ekonomije. A jedan od ključnih ciljeva je da Beograd obezbedi platformu za razgovor o tome kako to učiniti", rekao je Bilčik.

Prema njegovim rečima, druga važna tačka oko koje se svi mogu složiti je da je Evropa i dalje najvažnija ekonomska tačka. Bilčik je istakao da Beograd i Zapadni Balkan postaju sve važniji na mapi investitora i tržišta rasta.

"I ohrabrio bih nas sve da se pobrinemo da imamo veoma otvoren i iskren razgovor da bismo bili sigurni da zajedno gradimo evropsku budućnost. Širom Evrope, od Brisela, Londona, pa sve do Zapadnog Balkana. Na kraju, napori koji su doveli do ove konferencije su već, po mom mišljenju, bili važan deo evropskog duha", dodao je Bilčik.

Robert Vaš: Srbija i Zapadni Balkan su Evropa, Beograd je postao ekonomski centar Zapadnog Balkana

Predsednik i osnivač GLOBSEC-a Robert Vaš poručio je danas na Forumu BELTALKS u Beogradu da su Srbija i Zapadni Balkan Evropa, kao i da je Beograd postao ekonomski centar ZB.

On je istakao da su stabilnost i prosperitet Zapadnog Balkana od suštinske važnosti za budućnost Evrope, kao i da je budućnost Evrope od suštinske važnosti za Srbiju i Zapadni Balkan.

"Zato što smo povezani u trgovini, bezbednosti i energetici. Zato smo ovde da prenesemo jasnu poruku da su Srbija i Zapadni Balkan Evropa. Ovo nije samo susedni region Evrope. Ovo jeste Evropa i moramo se tako i ponašati. I dozvolite mi da kažem - Evropa neće biti kompletna bez pune integracije ovog regiona u evropski sistem. I predugo, presporo smo radili na tome da ovaj region postane deo Evrope i formalno i u potpunosti", rekao je Vaš na forumu koji se održava u organizaciji GLOBSEC-a.

Govoreći o biznisu, ocenio je da se Beograd pojavio kao ekonomski centar Zapadnog Balkana - dom rastućih investicija, kompanija koje se šire i infrastrukture koja povezuje region sa tržištima širom Evropske unije.