Jagoda Lazarević: Tužba Deleza još nije zvanično stigla, borićemo se na arbitraži

BEOGRAD - Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je danas da tužba Ahold Delhaize grupacije, čiji je član Delez Srbija, još nije zvanično stigla i poručila da će se Srbija boriti za zaštitu nacionalnih interesa na arbitraži koju je povodom Uredbe o ograničenju marži zatražila ta kompanija. Lazarevićeva je u izjavi novinarima rekla da se kompanija Delez od samog početka primene uredbe o ograničenju marži žalila, da su na neki način vršili pritisak i da su još u septembru prošle godine isticali da očekuju da će im prihod za 2025. godinu biti manji nego što su planirali. Navela je da ograničenje marži nije nešto što je originalna receptura Srbije.

"Mi upravo rukovodeći se primerima koji su još na snazi u nekim državama Evropske unije, a podsetiću i da oni posluju u nekim od tih EU država, takođe imamo ograničenje marži. Da li je ovo što su oni sada rekli, pošto tužba još nije stigla zvanično Republici Srbiji, znači oni su prvo to onako prilično gromoglasno medijski najavili, neka njihova poslovna strategija ili možda i medijska, ne bih dalje da komentarišem. Predstoji to što predstoji, mi ćemo se svakako boriti, ali verujemo i dalje da radimo dobru stvar", istakla je ona.

Ocenila je da su uredbu neki hvalili, neki kritikovali, ali da je činjenica da je zaustavljen rast cena, neke cene su snižene i da se radi na dugoročnijem uređenju tržišta u Srbiji.

"To nisu samo marže. To su i oni famozni off-rabati, koji su i te kako važni. A zašto su važni? Jer su i na njih svojevremeno ukazivali predstavnici Deleza u komunikaciji sa nama, da će i tu neka projektovana zarada na tom delu takođe da podbaci", navela je ministarka.

Dodala je da je nedavno završena rasprava o Nacrtu Zakona o nepoštenim trgovačkim praksama, da se sprema njegovo usvajanje u Skupštini Srbije i da je to zapravo jedan od ključnih zadataka kojim se dalje uređuje tržište po modelu koji postoji u EU i što, kako je istakla, svi akteri i ovde, ali i u inostranstvu i te kako znaju.

"Druga stvar što se tiče uredbe je da ona nije imala za metu jednu kompaniju, jer je Delez jedan od 27 maloprodajnih trgovinskih lanaca koji su bili obuhvaćeni uredbom. Od tih 27 lanaca, 22 su osnovana domaćim kapitalom. Ne postoji diskriminacija njih kao investitora", rekla je ministarka.

Naglasila je da oni imaju pravo da se pozivaju na bilateralni sporazum o zaštiti investicija.

"Svaka strana će u predstojećoj arbitraži iznositi svoje argumente i svoje dokaze. Šta smo mi to konkretno uradili, da smo njih doveli u neki položaj a da se nismo prvenstveno rukovodili našim nacionalnim ekonomskim interesima? To je ono na čemu smo bili istrajni. Bili smo konstruktivni, imali smo intenzivnu komunikaciju sa Delezom sve vreme, bezbroj sastanaka, oni su bili aktivno uključeni u izradu zakona. To pričam o periodu u poslednjih mesec dana, ali i u prethodnim mesecima", naglasila je ministarka Lazarević.

Dodala je da bi s druge strane, možda neke stvari koje su oni želeli da budu izmenjene u uredbi, bile neprihvatljive jer bi obesmislile sve ono što je država radila.

"Ali sa druge strane i one izmene koje smo imali, neko je napisao da nam je uredba trapava a možda je trapava zato što je pretrpela mnoge izmene. Nisu one ni bile slučajne. One su nekada bile iznuđene određenim reakcijama upravo tih određenih trgovaca i njihovih pritisaka na dobavljače, ali jednako neke izmene su bile direktno u funkciji da se stvari lagano relaksiraju i ona poslednja izmena upravo u cilju izlaska iz uredbe, kako bi stvari lagano dovodili u neku ravan", rekla je ona.

Navela je da uredba ne može da traje večno i podsetila da naša broji poslednje dana i da bi trebalo da istekne krajem februara dok u nekim EU državama uredbe traju godinu, dve ili tri.

Odgovarajući na pitanje da li su se od prošlog petka kada je stigla informacija o tužbi, iz Deleza obraćali ministarstvu, rekla je da je stigao samo jedan mejl i to ne samo na adresu Ministarstva trgovine već više državnih institucija.

"To je više ličilo na saopštenje. Ono što je ključno jeste da je Frankfurter algemajne cajtung to već objavio, pa sam ja pre reagovala na to što su pojedini srpski mediji preneli iz pisanja nemačkih novina i onda smo konstatovali da nam je stigao neki mejl koji je imao tu neku formu. Ali to je njihov pristup. Ako su oni smatrali da je to adekvatan način da komuniciraju sa nama, u redu. Dakle u petak smo dobili taj imejl ali stvar je već medijski bila prisutna na evropskom prostoru, pošto naši mediji nisu bili prvi, nego su preuzeli od nemačkih i tako je to otišlo u etar", rekla je ministarka Lazarević.

Kompanija Ahold Delhaize potvrdila je 6. februara da je podnela zahtev za arbitražu Međunarodnom centru za rešavanje investicionih sporova (ICSID) da bi zaštitila, kako je saopštila, svoja prava prema Bilateralnom investicionom sporazumu između Holandije i Srbije u vezi sa regulatornim merama koje je Vlada Srbije sprovela u septembru 2025. godine.

Kompanija tvrdi da je odluka Vlade Srbije uticala na više od 85 odsto prihoda kompanije Delhaize Serbia, kao i da su bili primorani da donesu odluku o zatvaranju 25 prodavnica i obustave investicije planirane za 2026. godinu, što je dovelo do gubitka više stotina radnih mesta u Srbiji.

Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova - ICSID (Center for Setlements of Investments Disputes) je, svetska institucija koja se bavi rešavanjem sporova između država i stranih investitora.

ICSID je deo Grupacije Svetske banke i njegovo glavno sedište je u Vašingtonu. U prvoj reakciji na ovu vest ministarka Lazarević je Tanjugu rekla da je tako nešto najavljivano ali da država nije htela da odustane od Uredbe.

"Nama je samo interesantno - zašto sada? Zašto se pokreće arbitraža i poziva na BIT (bilateralni ugovor o investiciji - Bilateral Investment Treaty) 20 dana pred istek Uredbe, a ne ranije? Pitanje je šta stoji iza toga. Od septembra trpimo pritiske i pretnje da će se pokrenuti arbitraža i odoleli smo pritisku da ne ukinemo Uredbu o ograničenju marži", rekla je ona.

Vlada Srbije je uredbom ograničila trgovačke marže od 1. septembra 2025. do kraja februara 2026. za oko 20.000 proizvoda, koji obuhvataju osnovne životne namirnice, kućna hemija i higijena, po kojoj najviša stopa marže u trgovini na malo, obračunata na prodajnu cenu bez poreza na dodatu vrednost, ne može biti veća od 20 odsto.

Takozvani of rabat su ograničeni na 10 odsto i odnose se na svu robu koju dobavljač isporučuje trgovcu.

Takođe dopunjena uredba je ograničila logistički rabat i naknadu za manjak robe i otpis robe na tri odnosno jedan odsto.