Lev Ratnovski: Srpska ekonomija ostaje otporna, makroekonomski pokazatelji stabilni

BEOGRAD - Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Lev Ratnovski izjavio je danas da su makroekonomski pokazatelji Srbije stabilni i da javni dug od 45 odsto BDP-a, fiskalni deficit od tri odsto i rekordne devizne rezerve obezbeđuje prostor za dalja ulaganja u prioritete.

On je na panel diskusiju "Privreda Srbije u 2026: Makroekonomski trendovi i očekivanja", u organizaciji NALED-a i Vlade Švedske, rekao da je javni dug Srbije od 45 odsto BDP-a nizak prema evropskim standardima, dok je deficit od tri odsto u skladu sa programom MMF-a i da to daje prostor za investiranje u prioritetne infrastrukturne projekte i socijalnu potrošnju.

Ratnovski je naveo da se solidne makroekonomske osnove reflektuju i na finansijska tržišta, uprkos globalnim rizicima i neizvesnostima.

"Srpska ekonomija ostaje otporna i postepeno se oporavlja, a oporavak će biti izraženiji kada se aktuelni globalni šokovi smire", ocenio je on.

Prema rečima Ratnovskog, model rasta Srbije u protekloj deceniji je bio uspešan zahvaljujući makroekonomskoj stabilnosti, konkurentnim troškovima rada i prilivu stranih direktnih investicija.

U tom periodu, kako je dodao, stopa nezaposlenosti je gotovo prepolovljena, a nominalne zarade su udvostručene.

Istakao je i da su za nastavak rasta potrebne dodatne reforme, a kao prioritete je naveo unapređenje komercijalnog pravosuđa, digitalizaciju privrednih sudova, modernizaciju radnog zakonodavstva i dodatnu fleksibilnost tržišta rada posebno u segmentu privremenih i povremenih poslova.

"Srbija mora da nastavi sa unapređenjem poslovnog okruženja, da ulaže u ljudski kapital i spreči odliv mozgova, kao i da privuče investicije više dodate vrednosti", rekao je Ratnovski.

Dodao je i da MMF-ov indeks spremnosti za korišćenje kvaliteta ljudske infrastrukture i inovacija rangira Srbiju na prvo mesto na Zapadnom Balkanu i u gornju trećinu zemalja globalno, ali da su dalja ulaganja u obrazovanje i unapređenje PISA rezultata ključna.

"Mora se sprečiti odliv mozgova i moraju se privući globalni biznisi u Srbiju i konačno ono što se tiče fiskalnih elemenata, energenti su ključni i Srbija mora da pametno ulaže u energetsku infrastrukturu tako što će izabrati najisplativije energetske projekte na fiskalnom nivou", rekao je on.

Ratnovski je ocenio da je fiskalna disciplina od ključnog značaja, čak i u uslovima sporijeg rasta.

Dodao je i da MMF za 2026. i 2027. projektuje rast svetske ekonomije od oko tri odsto uz značajne regionalne razlike, precizirajući da se u evrozoni očekuje rast između 1,3 i 1,5 odsto što će uticti i na Srbiju, imajući u vidu snažnu trgovinsku povezanost sa EU.

Prema njegovim rečima u SAD-u rast bi mogao da dostigne 2,5 odsto zahvaljujući fiskalnim podsticajima, dok se za Kinu projektuje rast od 4,5 procenata u 2026 zahvaljujući stimulativnim merama kineskih vlasti, uz blago usporavanje na oko četiri procenta usled strukturnih izazova.

On je naveo i da su globalne makroekonomske i fiskalne politike i dalje podržavajuće, kao i da finansijski uslovi ostaju prilagodljivi.

Stalni predstavnik MMF-a u Srbiji kazao je i da je trgovinska razmena između Zapadnog Balkana i EU oko 85 milijardi evra godišnje, pri čemu se 90 odsto robe transportuje drumskim putem.

"Oko 2,5 miliona kamiona godišnje prelazi granice u regionu. Svaki sat čekanja može da košta oko 30 evra po vozilu. Kada se to sabere, reč je o ozbiljnom poslovnom trošku za izvoznike i u EU i na Zapadnom Balkanu", naglasio je on.

Bivši član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković izjavio je da su makroekonomske projekcije Srbije za ovu godinu relativno realne, ali da dugoročni izazov ostaje promena modela privrednog rasta i jačanje institucionalnih temelja.

On je ocenio da su planirani rast BDP-a od oko tri odsto i fiskalni deficit od tri procenta u skladu sa dogovorima sa međunarodnim partnerima i da za sada deluju ostvarivo.

"Važno je da već nekoliko godina imamo objektivnije makroekonomske projekcije za godinu koja sledi nego ranije. Drugo je pitanje da li će se one u potpunosti ostvariti, ali za sada glavne veličine deluju dostižno", rekao je Vučković.

Prema njegovim rečima, inflacija je najveća nepoznanica, posebno nakon ukidanja uredbe o ograničavanju marži i sad ostaje da se vidi kako će se kretati cene u zavisnosti od domaćih i eksternih faktora.

On je naveo i da je država u prethodnom periodu imala dominantnu ulogu kao investitor, koordinator i pokretač investicija, dok je pažnja prema razvoju privatnog sektora bila nedovoljna.

"Bez snažnijeg oslanjanja na privatni sektor i bez unapređenja poslovnog okruženja teško ćemo izaći iz zone rasta od tri do četiri procenta", ocenio je Vučković.

Panel diskusiju "Privreda Srbije u 2026: Makroekonomski trendovi i očekivanja, organizovao je NALED, uz podršku Vlade Kraljevine Švedske u okviru koje je razgovarano o makroekonomskim očekivanjima i privrednim kretanjima za 2026. godinu u Srbiji i svetu.