Tomislav Mićović: Ako ne bude sirove nafte sledi svetska ekonomska kriza koju će svi osetiti

BEOGRAD - Predsednik Udruženja naftnih kompanije Srbije (UNKS) Tomislav Mićović izjavio je danas da će krizu zbog situacije na Bliskom istoku vrlo brzo svi osetiti uključujući i Srbiju.

On je rekao da veliki nedostatak sirove nafte, uzrokovan ratom na Bliskom istoku, nije pojava koja se do sad nije dešavala, ali da je pitanje koliko dugo će ona trajati i istakao da bi dugoročno ovakva situacija dovela do ozbiljne ekonomske krize širom sveta.

"Ne možete imati toliko zaliha proizvoda da možete da ih potrošite u ovom periodu, dok ne prođe. Ne, to nema ni jedna zemlja, tako da će sve zemlje neminovno osetiti. Osim onih koje su samodovoljne, koje mogu da proizvode onoliko sirove nafte kolike su potrebe te zemlje. Te države mogu da ublaže efekte", rekao je Mićović za RTS.

Ipak, kako je naglasio trenutno u Srbiji nema razloga za strah od nestašica, jer država raspolaže strateškim rezervama.

"Strateške rezerve služe za sigurnost snabdevanja, a ne za obaranje cena. Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović je rekla da ih imamo za oko 50 dana, što uliva sigurnost da će goriva biti dovoljno", kazao je predsednik UNKS-a.

Prema njegovim rečima, prodaja goriva na pumpama je povećana, ali panične kupovine nema što je dobro.

Dodao je i da je istorija kretanja cene nafte uvek bila povezana sa velikim svetskim krizama.

"Ako gledate istoriju promena cene nafte, videćete i istoriju kriza u svetu. Kada vidite ovaj cenovni pik, jasno je da ćemo ga teško prevazići ako sukob potraje", upozorio je Mićović.

Istakao je i da se posledice već vide na tržištu derivata i cena dizela je otišla mnogo više nagore, čime je prekinut trend pada cena naftnih derivata koji smo imali dve godine.

Mićović ocenjuje da se može očekivati i rast cena goriva na domaćim pumpama.

"Već danas ćemo videti kakve će biti cene goriva na našim pumpama, sigurno će biti veliki skok, što se već vidi i u drugim zemljama regiona", ističe Mićović.

Prema njegovim rečima, jedan od načina da se ublaži nagli rast cena moglo bi da bude smanjenje državnih dažbina, ali i ta mera ima ograničen rok.

"Dramatično raste bazna cena i jedino gde može da se ublaži nagli skok jeste smanjenje državnih uzimanja, ali i to je ograničeno. To su privremene mere, jer su akcize značajan prihod za budžet", naglasio je Mićović.

Najveći rizik, kako upozorava bio bi da se administrativnim pritiskom ugrozi snabdevanje.

"Najgori scenario bio bi da se izvrši pritisak na naftni sektor, pa da se uvoz zaustavi i da onda nema goriva", naglašava Mićović.

Kao primer rasta cena u regionu navodi Hrvatsku koja je već najavila povećanje od 21 evrocent za dizel i sedam evrocenti za benzin, što je u dinarima veoma veliko poskupljenje.

Mićović podseća i da je pretnja blokade Ormuskog moreuza postojala i ranije, ali nikada nije bila realizovana.

"Ovakvo iskustvo niko nije imao. Pretnja blokade Ormuskog zaliva postojala je i tokom iransko-iračkog rata, ali nikada nije realizovana, a sada jeste", rekao je on.

Mićović je dodao i da je brodski saobraćaj u regionu Persijskog zaliva već je pretrpeo snažan udar.

"Brodovi su vrlo brzo stali, iako nije bilo zvanične obustave plovidbe. Osiguranja su ili obustavljena ili su premije udvostručene", rekao je on i podsetio da je Suecki kanal od velikog značaja za snabdevanje Evrope, dok tankeri i dalje stižu u terminal Omišalj, odakle se naftovodom snabdevaju rafinerije u regionu uključujući i rafinerija u Pančevu.

Prema njegovim rečima, terminal Omišalj je važan jer tu stiže nafta za NIS, ali i za Mađarsku i Slovačku i tu uglavnom naftovodom stiže i nafta iz Iraka. On je naveo i da će deo nafte iz tog regiona morati da se preusmeri ka drugim tržištima.

"SAD mogu da povećaju proizvodnju, ali najveći dodatni obim mogao bi da dođe iz Rusije, koja je pod sankcijama", kazao je Mićović.

Cene nafte ponovo su juče značajno porasle i kreću se ka najvišem nivou od jula 2024, jer sukobi na Bliskom istoku remete globalno snabdevanje.

Tako je nafta Brent skočila za više od tri odsto na nivo od oko 85 dolara po barelu, a američka sirova nafta WTI (West Texas Intermediate) za više od osam odsto, na oko 80 dolara po barelu, preneo je Trejding ekonomiks.

Saobraćaj tankera u Ormuskom moreuzu je uglavnom obustavljen, a Iran je tvrdio da je raketom pogodio tanker za naftu.

Kineska vlada je, dodatno pogoršavajući pritisak, naredila svojim glavnim rafinerijama da obustave izvoz dizela i benzina.

Pokušaji da se smiri tržište, uključujući predloge za osiguranje plovila i pomorsku pratnju, do sada nisu uspeli da uvere investitore, koji se sve više spremaju za produženi sukob.

U međuvremenu, podaci Američke administracije za energetske informacije (US Energy Information Administration - EIA) pokazali su da su zalihe sirove nafte u Sjedinjenim Američkim Država porasle za 3,5 miliona barela, na 439,3 miliona, što je znatno iznad očekivanja i pruža zaštitu od potencijalnih šokova u ponudi.