Aleksandar Martinović: Od vodonika se očekuje da zameni fosilna goriva, najpre ugalj i gas

BEOGRAD - Najznačajnija uloga koja se očekuje od vodonika jeste primena u energetske svrhe, gde bi on trebalo da zameni fosilna goriva, na prvom mestu gas i ugalj, izjavio je danas predstavnik Klastera za razvoj vodoničnih projekata u Srbiji Aleksandar Martinović.

On je rekao da epitet goriva budućnosti koji se daje vodoniku, proizilazi iz uloge koju bi mogao da ima u energetskoj tranziciji i dekarbonizaciji.

Osvrćući se na sve veće okretanje obnovljivim izvorima energije, pre svega suncu i vetru, rekao je za RTS da i oni imaju svoja ograničenja.

"Varijabilni su i ne možemo sa sigurnošću da ih planiramo, niti da se u potpunosti oslonimo na njih“, ukazao je Martinović.

Dodao je da njihova proizvodnja zavisi od vremenskih uslova i da ima izražen sezonski karakter, koji se ogleda u tome da vetar duva povremeno, a da je sunčeva energija najdostupnija od proleća do jeseni.

To znači da se u tim periodima javljaju viškovi energije, dok je tokom zime, kada je potrošnja najveća, energije manje i upravo tu, prema njegovim rečima, nastaju ključni izazovi energetske tranzicije - balansiranje sistema i skladištenje energije, a vodonik se nameće kao jedno od mogućih rešenja.

"Elektrolizeri koji proizvode vodonik mogu lako da se uključuju i isključuju, a njegova najvažnija uloga u budućnosti biće skladištenje energije“, istakao je on.

Objasnio je da to u praksi znači da bi se viškovi energije proizvedeni tokom leta mogli pretvarati u vodonik i koristiti tokom zime, kada je potrošnja veća i dodao da se masovnija primena ovih tehnologija očekuje tek u narednih pet do 10 godina.

Naglasio je da je najznačajnija uloga koja se očekuje od vodonika primena u energetske svrhe, gde vodonik treba da zameni fosilna goriva, na prvom mestu gas i ugalj.

"Nedostatak gasa, posebno tečnog prirodnog gasa (LNG), dovodi do velikih oscilacija cena električne energije, što projekte vodonika čini isplativijim. Što je veća razlika između najniže i najviše cene struje, to su ovakvi projekti ekonomski isplativiji", rekao je on.

Govoreći o tome da li vodonik može da koristi postojeću gasnu infrastrukturu, naveo je da u Evropi postoje primeri gde se vodonik meša sa prirodnim gasom, ali to je samo prelazno rešenje.

"Udeo vodonika u takvim mešavinama ograničen je na oko 20 odsto, a pored toga vodonik je veoma lagan gas koji lako curi i može da utiče na strukturu materijala, čineći ih krtim", pojasnio je on.

Zbog toga se, kako je rekao, kao dugoročno rešenje nameću posebni gasovodi za vodonik, kao i razvoj goriva na bazi vodonika, poput e-metanola i amonijaka, koji već pokazuju značajan potencijal u svetu.

Martinović je naveo da Evropska unija već intenzivno ulaže u razvoj vodonične ekonomije, osnovana je i Vodonična banka, koja subvencioniše proizvodnju vodonika po kilogramu, a trenutno je podržano više projekata širom Evrope.

Što se Srbije tiče, ona je prema njegovim rečima, na početku ovog procesa.

"Iako postoji strategija razvoja, neophodno je doneti detaljnu mapu puta, kao i zakonska i podzakonska akta koja će regulisati upotrebu vodonika u industriji, transportu i energetici", poručio je on.