EBRD predstavio izveštaj o demografiji, Tabaković: Srbija beleži rast stope fertiliteta

BEOGRAD  - Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je danas, na predstavljanju Izveštaj o tranziciji Evropske banke za obnovu i razvoj "Hrabri stari svet", da se Srbija izdvaja kao primer pozitivnog trenda u domenu demografskih kretanja imajući u vidu da, za razliku od većine evropskih zemalja, u poslednje vreme beleži rast ukupne stope fertiliteta, dok je u EU u istom periodu zabeležen pad.

Ovakva divergencija u kretanjima doprinela je značajnom poboljšanju pozicije Srbije među uporedivim evropskim zemljama, sa 27. mesta od 36 zemalja u 2014. na peto mesto u 2024. godini,rekla je Tabakovićeva u NBS.

Ovogodišnje izdanje izveštaja, pod naslovom "Hrabri stari svet" (Brave old world), bavi se uticajem demografskih promena i njihovim dalekosežnim posledicama, s posebnim fokusom na izazove s kojima se suočavaju kako ekonomije koje ubrzano stare, tako i one s relativno mladom populacijom.

Guvernerka NBS je istakla da Srbija sprovodi aktivne mere za unapređenje demografske slike, uključujući uspostavljanje Saveta za porodicu i demografiju, kao i izradu sveobuhvatne Strategije demografskog razvoja.

Ona je podsetila da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predstavljajući program razvoja Srbije za period do 2035. godine, upravo politike u cilju jačanja nataliteta izdvojio kao prve i ključne za naš održiv rast i razvoj.

"Činjenica je da je u odnosu na period pre 15 godina obezbeđeno znatno povećanje finansijskih izdvajanja za porodice - veća podrška porodicama u vidu roditeljskog dodatka, direktne finansijske podrške i subvencija za rešavanje stambenog pitanja. Kroz mere podrške roditeljstvu, prioritetni zadatak ostaje isti: Stvaranje ambijenta u kojem mladi ljudi prepoznaju svoju budućnost u Srbiji, ostaju u Srbiji i u Srbiji zasnivaju svoje porodice", rekla je Tabakovićeva.

Ona je navela da su demografske promene spore, ali da su njihovi efekti kumulativni i duboki i da zato njima moramo strateški da upravljamo.

Demografski trend je, kako je rekla, rezultat delovanja veoma složenih faktora, od ekonomskih i socijalnih do kulturnih i zdravstvenih, zbog čega se i odgovori na ova pitanja nalaze u koordiniranom delovanju svih resora.

"Iako aktuelni uslovi stavljaju fokus na kraći rok i na mere za njihovo prevazilaženje, upravljanje strukturnim promenama ne sme da bude zaboravljeno. Centralna banka ne može direktno da učestvuje u rešavanju demografskih promena, ali direktno pomaže u kreiranju dobrih monetarnih i finansijskih uslova za dobre odgovore na njih. Očuvanje stabilnosti, ulaganje u ljude i u rast produktivnosti, vera u ljude, vera u čoveka jeste nešto što nas održava u ovo teško vreme, i to je jedinstveni odgovor na demografske i sve druge strukturne promene", navela je ona.

Govoreći o temi izveštaja, guvernerka Tabaković je, između ostalog, istakla da demografski trendovi utiču na sve ključne segmente ekonomije: tržište rada, privredni rast i dinamiku inflacije, a trendovi su takvi da je sve manji broj radnika u odnosu na ukupnu svetsku populaciju, dok su fiskalni pritisci po tom osnovu sve veći.

Kao najznačajnije ekonomske uticaje smanjenja radne snage guvernerka je izdvojila niži od potencijalnog rast bruto domaćeg proizvoda, pritisak na penzione, socijalne i zdravstvene sisteme, kao i potencijalne izazove u vezi sa otpornošću evropskog tržišta rada.

Guvernerka je posebno istakla razlike u starosnoj strukturi regiona i moguća rešenja u vidu ulaganja u tehnologiju i veštačku inteligenciju, aktivnih politika na tržištu rada kojima se povećavaju stope aktivnosti i participacije, aktivnog uključivanja privatnog sektora, migracija uz adekvatno upravljanje njima, kao i strukturnih reformi.

Kao ključni odgovor na demografske promene, ona je izdvojila ulaganje u rast produktivnosti, koji će ljudima doneti kvalitetniji život i uštedeti vreme kao dragocen resurs.

Izveštaj je prezentovao gospodin direktor Odeljenja za istraživanje u Evropskoj banci za obnovu i razvoj Ralf de Has koji je predstavio očekivane demografske trendove koje karakteriše niska i opadajuća stopa fertiliteta, njihove ekonomske efekte i moguće politike.

Jedan od odgovora, kako je navedeno, jeste i uvoz radnika kao i cirkularne migracije, ali bi, da bi nadoknadile pad populacije, morale da budu značajne po obimu. To može biti samo deo odgovora.

Druga opcija je tehnologija koja povećava produktivnost. Tu su i aktivne politike na tržištu rada, kao i obrazovni sistem.

O aktivnostima Evropske banke za obnovu i razvoj u Srbiji govorio je regionalni direktor ove banke za Zapadni Balkan Mateo Kolanđeli koji je posebno istakao partnerstvo sa NBS koje je omogućilo uvođenje novih finansijskih proizvoda.

Zahvalni su za podršku i za usmeravanje od Narodne banke Srbije tokom razvoja tih proizvoda, navedeno je u saopštenju.

Kolanđeli je istakao da je tokom 25 godina poslovanja u Srbiji investirano više od 10 milijardi evra, a samo tokom poslednje tri godine je investirana četvrtina tog iznosa što ukazuje na značaj Srbije za EBRD. Srbija će biti važan centar EBRD-a ne samo za Zapadni Balkan, već i za širi region.

O aktuelnim ekonomskim kretanjima govorio je regionalni glavni ekonomista u Sektoru za regionalnu politiku i strategiju u Evropskoj banci za obnovu i razvoj Dimitar Bogov koji je konstatovao da se u Srbiji vodi prudentna fiskalna politika, kao i oprezna monetarna politika koja je, kroz kontrolu inflacije i očuvanu stabilnost kursa dinara prema evru obezbedila izvesnost za poslovanje.

Bankarski sektor je, kako je rečeno, otporan, dobro kapitalizovan i likvidan.

Takođe, vezano za globalne šokove, uključujući i poslednji, generalne preporuke na globalnom nivou su očuvanje makroekonomske discipline, kredibilna monetarna politika, prudentna fiskalna politika, energetska diversifikacija i strukturne reforme kojima se popravlja poslovno okruženje i podiže potencijalni rast.