Lazar Šestović: Ugovor MOL-a i Gaspromnjefta za NIS ključni deo energetske jednačine za Srbiju

BEOGRAD - Viši makroekonomista za Srbiju u Svetskoj banci Lazar Šestović izjavio je danas da je postizanje kupoprodajnog ugovora između MOL-a i Gaspromnjefta o preuzimanju ruskog udela u NIS-u ključni deo jednačine enegetske bezbednosti Srbije i izrazio čekivanje da će to biti rešeno do predviđenog roka za pregovore o promeni vlasničke strukture koji je dao američki OFAK - 22. maja.

"To jeste jedno od ključnih pitanja za našu zemlju i to je deo te jednačine oko energetske bezbednosti zemlje i deo pitanja o prilivu stranih direktnihi investicija i industrijske proizvodnje, tako da što pre se dođe do rešenja to bolje", rekao je Šestović.

On je tako odgovorio na pitanje Tanjuga da li će postizanje ugovora za NIS između MOL-a i Gaspromnjefta korigovati projekciju SB privrednog rasta Srbije za ovu godinu, koja je u najnovijem izveštaju te finansijske institucije smanjena sa 3,0 na 2,7 odsto, pod uticajem efekata konflikta na Bliskom istoku, uporne inflacije i pojačane neizvesnosti.

"Nadamo se da se neće najnovija dešavanja na Bliskom istoku neće značajno odložiti to rešenje pošto kriza u kojoj je NIS već dugo i treba to što pre rešiti u što kraćem roku. Postoje tu neki rokovi koje određuju  strane administracije (OFAC) i nadamo se da će se to ispoštovati i da ćemo krajem maja imati neko poznato rešenje", rekao je Šetović na predstavljanju Redovnog ekonomskog izveštaja za Zapadni Balkan.

Odgovarajući na pitanje novinara o inflaciji u Srbiji, Šestović je rekao da su trenutno glavni izvor inflacije u našoj zemlji energenti.

"To je dve trećine inflacije trenutno i bitno je kada će to da se prelije na domaće cene. Ako cena nafte raste, i cena struje, gasa i svih mogućih inputa raste, a onda će to definitivno izvršiti pritisak i na domaću cenu. Možemo malo to kroz akciznu politku da apsorbujemo, ali svakako ne u potpunosti", rekao je Šestović.

Na pitanje novinara koliko Srbija može još da izdrži sa smanjim prihodom od akciza za 25 odsto, Šestović kaže da to trenutno ima relativno mali finansijski uticaj na budžet.

"Uticaj odluke Vlade Srbije da smanji privremeno određene akcize na derivate, prilično je mali, to je 30 do 40 miliona evra mesečno. Ako imate u vidu da se godišnje prikupi oko dve ili 2,2 milijarde evra od akciza, to je  relativno mali finansijski uticaj", rekao je Šestović.

Napomenuo je da ukupna javna potrošnja u Srbiji iznosi oko 36 milljardi evra i da se i prema tome, kako kaže, vidi da ta mera ima  relativno zanamarljiv uticaj.

"Problem je ako se ide na to da je to trajna mera i da bude značajnijeg obima i kada pričamo o nekoliko stotina miliona evra, onda bi bila druga situacija. Trenutno to nema znacajnog uticaja na situaciju u budžetu", istakao je Šestović.