Potpisan Protokol o saradnji za izradu nacionalnog jezičkog modela za srpski jezik

BEOGRAD - U Beogradu je danas, u prisustvu predsednika Vlade Srbije prof. dr Đura Macuta, potpisan Protokol o saradnji za izradu nacionalnog jezičkog modela za srpski jezik i kontinuiranu saradnju na razvoju infrastrukture za veštačku inteligenciju u Srbiji između Kancelarije za IT i eUpravu i 11 institucija i medija.

Protokol o saradnji potpisali su direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović i predstavnici Narodne biblioteke Srbije, Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković", novinske agencije "TANJUG", Radio-televizije Srbije, Radio-televizije Vojvodine, Javnog preduzeća "Službeni glasnik", kompanije "Politika".

Protokol je potpisan i sa predstavnicima Društva za jezičke resurse i tehnologije (JeRTeh), ReLDI centra za jezičke podatke, Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti i Istraživačko-razvojnog instituta za veštačku inteligenciju.

"Na taj način ćemo zaštititi i svoju kulturu i svoje postojanje, ali ćemo na neki način i obezbediti bezbednost naših podataka i komunikaciju u tom velikom virtuelnom prostoru, s obzirom da je ćirilično pismo nešto što je naš original, ali nešto što će nas i uvesti u zonu sigurne bezbednosti", rekao je Macut.

Istakao je da je potpisivanje protokola "istorijski trenutak" i dodao da je pred svima poduhvat epskih razmera za Srbiju kao zemlju.

"Na ovaj način ulazimo u veliki prostor koji ni mi ne možemo da definišemo. Na sastanku koji smo upravo imali pokušali smo da dosegnemo gde je početak i gde je kraj. Početak možda možemo da definišemo, jer ćemo se vratiti u istoriju srpskog jezika, srpske kulture, srpskog identiteta i postojanja naučne, ali i svake druge misli u Srbiji. Međutim, kraj je nepoznat i nadam se da je ovaj model u stvari početak rada na primeni i implementaciji srpskog jezika u okviru velikog projekta, da imamo nešto što će biti u vreme veštačke inteligencije dobro oruđe i sredstvo za napredak Srbije u svakom pogledu", rekao je Macut.

Dodao je da se uz primenu svih elektronskih platformi kojima raspolaže Srbija može unaprediti obrazovni model za buduće generacije i omogućiti kvalitetno obrazovanje.

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović istakao je da izgradnja nacionalnog jezičkog modela za srpski jezik nije samo tehnološki projekat već pitanje srpskog jezika, kulture, srpskog identiteta i suvereniteta u 21. veku.

Naveo je da se u skladu sa Strategijom Srbija 2030, koju je predstavio predsednik Republike Aleksandar Vučić, realizuje projekat od nacionalnog značaja - prilagođavanje veštačke inteligencije srpskom jeziku i srpskoj kulturi.

"To znači da čuvamo srpski jezik, oba naša pisma - ćirilicu i latinicu, oba književna izgovora i ekavicu i jekavicu, kao i sve naše dijalekte", rekao je Jovanović.

Dodao je da su globalni modeli veštačke inteligencije obučavani dominantno na engleskom jeziku i da je srpski jezik u njima prisutan, ali ne dovoljno i ne kvalitetno.

"Ono čega nema u podacima neće biti ni u veštačkoj inteligenciji. Zato je naš zadatak da zajedno sa bibliotekama, arhivima, medijima, naukom, privredom i stručnjacima obezbedimo kvalitetne podatke", rekao je Jovanović.

Istakao je da se tim projektom nastavlja jačanje digitalnig suvereniteta Srbije i njene samostalnosti u eri veštačke inteligencije i dodao da će se podaci čuvati u državnom Data centru u Kragujevcu.

''Model srpskog jezika će se trenirati na superkompjuterima u državnom data centru u Kragujevcu. Iskoristićemo sva postojeća znanja i tehnologije, ali ćemo ih prilagođavati našim potrebama, našem jeziku i našem kulturnom kontekstu", rekao je Jovanović.

Ukazao je da veliki srpski jezički model građanima i privredi znači efikasniju upravu, dostupnije i razumljivije elektronske usluge, razvoj digitalnih asistenata, manje redova, manje grešaka i manje šaltera.

''Za obrazovanje i nauku ovo znači novo polje za istraživanje, razvoj novih proizvoda, ali i razvoj rešenja za pomoć i nastavnicima i studentima, kao i veću dostupnost znanja na srpskom jeziku'', rekao je Jovanović.

Pozvao je institucije i organizacije da se uključe i postanu deo nacionalnog projekta izgradnje velikog srpskog jezičkog modela.

Predsednik Privredne komore Marko Čadež rekao je da je današnji događaj važan trenutak za Srbiju i dodao da su institucije i organizacije, s kojima je potpisan protokol, ušle u proces digitalizacije svojih podataka pre mnogo godina ističući da su ti podaci suština i srž onoga što sledi.

''Ono što sledi je priprema tih podataka za treniranje srpskog velikog jezičkog modela. Bez podataka to nije moguće, ali nije moguće ni bez pripreme mnogo ozbiljnije i kompleksnije tehničke podrške mnogih ljudi koji su osmišljavali ovaj proces i kod nas i nekih naših partnera u inostranstvu'', rekao je Čadež.

On je pozvao i kompanije i privredne subjekte koji imaju dobro obrađene i digitalizovane podatke da se uključe i doprinesu ovom projektu.

Stalni predstavnik Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji Jakup Beriš istakao je da potpisivanje Protokola pokazuje da je digitalizacija u Srbiji mnogo više od tehnološkog procesa i da su jezičke tehnologije prepoznate kao nacionalni prioritet.

''Verujemo da će ulaganja u visokokvalitetne skupove podataka za obuku Al sistema, i u lokalizovane Al modele dostupne svima kao Digitalna javna dobra, obezbediti da AI donese stvarnu vrednost i privredi i građanima i građankama'', naveo je Beriš.

Dodao je da je u okviru globalne mreže UNDP-a, koja obuhvata više od 170 zemalja i eritorija, Srbija prepoznata kao primer dobre prakse zahvaljujući sveobuhvatnom pristupu digitalizaciji i razvoju veštačke inteligencije usklađene sa nacionalnim jezikom i kulturom što, kako je naveo, može da tvrdi samo mali broj zemalja.