Tim MMF-a tokom posete Srbiji postigao dogovor na nivou tima o trećoj reviziji

BEOGRAD - Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je danas da su tim MMF-a i srpske vlasti postigli dogovor na nivou tima o trećoj reviziji u okviru MMF-ovog Instrumenta za koordinaciju politika (PCI), koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a.

Kako se navodi, preliminarni nalazi tima MMF-a nakon posete Srbiji i izneti stavovi ne predstavljaju stavove Izvršnog odbora MMF-a, već će na osnovu preliminarnih nalaza, tim pripremiti izveštaj koji će po dobijanju odobrenja rukovodstva, biti predstavljen Izvršnom odboru MMF-a na razmatranje i odlučivanje o završetku revizije.

U saopštenju se navodi da su stavovi tima MMF-a da će se rast u Srbiji ubrzati u odnosu na 2025. godinu, ali će se na njega negativno odraziti prelivanje efekata rata na Bliskom istoku u 2026. godini.

Dodaje se da će u 2027. ekonomske aktivnosti biti podržane potrošnjom povezanom sa izložbom Ekspa, a zbog viših globalnih cena energije i primarnih proizvoda, očekuje se da će inflacija zabeležiti umeren porast i privremeno premašiti gornju granicu ciljanog opsega NBS-a na kraju 2026. pre povratka u opseg do sredine 2027. godine.

Monetarna politika treba i dalje da ostane oprezna i možda će morati da se pooštri ukoliko se viši troškovi energije pretoče u dugoročna inflatorna očekivanja i izazovu indirektne efekte.

U saopštenju se ističe da vlasti ostaju opredeljene za ograničenje fiskalnog deficita od tri odsto BDP-a u periodu 2026–27. i specijalna fiskalna pravila o platama u javnom sektoru i penzijama.

Stav tima MMF-a je i da su smanjenja akciza na gorivo uvedena u martu i aprilu 2026. amortizovala udar cena nafte, ali bi ih trebalo ukinuti u bliskoj budućnosti kako bi se izbeglo produženo subvencionisanje energije i očuvala fiskalna održivost.

"Vlasti rade na realizaciji fiskalnih i strukturnih reformi. Sistematska primena transparentne analize troškova i koristi na sve nove projekte javnih investicija predstavlja prioritet. Potreban je brži napredak u unapređenju poslovnog okruženja kako bi se ubrzao srednjoročni rast", piše u saopštenju.

Podseća se i da je tim MMF-a, predvođen Anet Kjobe posetio Beograd od 22. aprila do 5. maja 2026. kako bi vodio razgovore o trećoj reviziji u okviru Instrumenta o koordinaciji politika (PCI).

Dodaje se da je u saopštenju izdatom na kraju razgovora navedeno da se poput drugih zemalja, Srbija suočava sa znatnim nepovoljnim efektima rata na Bliskom istoku, kao i da rat utiče na ekonomiju preko viših cena energije i veće neizvesnosti, što se negativno odražava na privatne investicije i potrošnju.

Očekuje se i da će rast iznositi oko 2,75 odsto u 2026, a potom se ubrzati na četiri procenta u 2027. uz podršku realnih porasta dohotka, novih izvoznih kapaciteta u prerađivačkom sektoru, oporavka poljoprivredne proizvodnje, investicija u infrastrukturu i energetiku, kao i turizma povezanog sa izložbom Ekspo 2027.

Navedeno je i da je inflacija ostala umerena, čemu su doprineli privremeno smanjenje akciza na gorivo i dosadašnji neznatan uticaj postepenog ukidanja kontrola marži i cena hrane i osnovnih potrepština.

"Zahvaljujući slabijim od očekivanih pritiscima cena hrane po osnovu faznog ukidanja kontrole marži i cena, očekuje se da će prosečna inflacija biti niža nego u izveštaju WEO iz aprila, na nivou od 3,5 odsto u 2026. i 4,5 odsto u 2027. Prema prognozama, inflacija bi trebalo da privremeno premaši gornju granicu ciljanog opsega NBS-a krajem 2026. godine, kao efekat transmisije viših cena energije, postepenog vraćanja marži koje su distributeri hrane izgubili dok su kontrole bile na snazi, kao i povišene inflacije usluga nakon nedavnih povećanja zarada", saopštio je MMF.

U 2027, kako je naglašeno široka potrošnja u vezi sa izložbom Ekspo 2027. doprineće cenovnim pritiscima, ali se očekuje da će se inflacija vratiti u ciljani opseg NBS-a do sredine godine.

"Projekcija se suočava sa neuobičajeno visokim nivoom neizvesnosti. Dalja eskalacija sukoba na Bliskom istoku i posledični dodatni poremećaji na tržištu energije što predstavlja potencijalan nepovoljan scenario podrazumevaju znatne rizike da bi rast mogao da bude niži, a inflacija viša od projektovanih nivoa. Ponovno intenziviranje političkih tenzija u zemlji ili kašnjenja u rešavanju pitanja NIS-a mogli bi se dodatno negativno odraziti na ekonomiju", piše u saopštenju.

Dodaje se i da snažni baferi Srbije, odnosno umereni javni dug, visoke devizne rezerve i stabilan bankarski sistem, pružaju čvrstu osnovu za prevazilaženje ponovljenih šokova, dok je zadržavanje razboritih i predvidljivih makroekonomskih politika i dalje od suštinskog značaja za očuvanje kredibiliteta i ublažavanje rizika.

"Smanjenja akciza na gorivo treba ukinuti u bliskoj budućnosti kako bi se izbeglo produženo subvencionisanje energije i očuvala fiskalna održivost. Monetarna politika treba da ostane oprezna i možda će morati da se pooštri ukoliko se viši troškovi energije pretoče u šire poraste cena, na primer, kroz porast zarada ili viša dugoročna inflatorna očekivanja", piše u saopštenju.

U nepovoljnom scenariju znatnog i upornog povećanja cena nafte, MMF smatra i da bi Srbija primenila dodatne privremene i ciljane mere kako bi podržala nesmetano makroekonomsko prilagođavanje i zaštitila ugrožena domaćinstva.

Vlasti bi nastojale da ove troškove uklope u gornju granicu fiskalnog deficita od tri procenta BDP-a kroz dalju reprioritizaciju kapitalne potrošnje.

"Srbija radi na realizaciji fiskalnih i strukturnih reformi. Vlasti su objavile prvu aktuarsku analizu penzionog sistema i pripremaju svoj prvi izveštaj o poreskim rashodima, paralelno sa implementacijom ključnih preporuka iz prošlogodišnje Evaluacije fiskalne transparentnosti koju je sproveo MMF. Fond podržava Poresku upravu RS u rešavanju pitanja nedovoljnog broja zaposlenih, unapređenju digitalizacije i jačanju poštovanja propisa u vezi sa PDV-om", navedeno je.

Dodaje se i da MMF takođe pruža tehničku pomoć u oblasti unapređenja upravljanja javnim investicijama, što bi trebalo da omogući da sistematska analiza troškova i koristi svih novih projekata javnih investicija bude osnova za transparentan i delotvoran izbor projekata.

Ističe se i da je brzo izmirenje unutrašnjih docnji i mere za sprečavanje novih docnji u Putevima Srbije od ključnog su značaja.

U energetskom sektoru, kako se navodi, nedavna poboljšanja upravljanja treba očuvati, dok je neophodan brži napredak u reformi državnih preduzeća u cilju povećanja efikasnosti, naročito dok se Srbija priprema za velika ulaganja u energetiku.

"Godišnja indeksacija tarifa za domaćinstva prema inflaciji, u skladu s međunarodnom praksom, podržala bi finansijsku održivost energetskih državnih preduzeća. Jačanje discipline plaćanja dužnika prema energetskim preduzećima pitanje je socijalne pravičnosti i od presudnog je značaja u uslovima skuplje energije. Novi domaći porez na ugljenik pomoći će Srbiji da se prilagodi EU mehanizmu CBAM i podržati prelazak na efikasniju proizvodnju i upotrebu energije", piše u saopštenju..

U uslovima napetog tržišta rada, prema oceni MMF-a budući rast će sve više zavisiti od rasta produktivnosti, što zahteva brži napredak u poboljšanju poslovnog okruženja.

Prioriteti obuhvataju jačanje delotvornosti pravosuđa u privrednim predmetima, održavanje fleksibilnosti tržišta rada i pojednostavljenje poslovne regulative, izdavanja dozvola i inspekcijskog nadzora, dok reforme u cilju olakšavanja trgovine mogu dodatno podržati integraciju Srbije u evropska tržišta, uz doprinos smanjenju troškova za potrošače u Srbiji.

"Vlasti i tim MMF će nastaviti intenzivne konsultacije uz praćenje razvoja ekonomskih uslova, kako bi se obezbedio kontinuirani napredak ka ciljevima programa. Tim MMF se zahvaljuje vlastima i svim kolegama na gostoprimstvu i otvorenim i konstruktivni razgovorima", piše u saopštenju.