Radoš Popadić: Srbija do 2035. godine planira ulaganja u energetiku oko 14,4 milijardi evra

BEOGRAD - Pomoćnik ministra rudarstva i energetike Radoš Popadić izjavio je danas da su planirana ulaganja Srbije u energetiku u periodu od 2028. do 2035. godine oko 14,4 milijardi evra i da se najveća ulaganja odnose na nove kapacitete za proizvodnju električne energije, koja su u tom periodu planirana u iznosu od oko 6,5 milijardi evra.

"Oko 2,4 milijarde evra planirano je za prenosni i distributivni sistem, a oko 1,2 milijarde evra za gasne interkonekcije, unutrašnje magistralne i regionalne gasovode i naftovode", rekao je Popadić na konferenciji "Energetska otpornost kompanija: od tržišnih rizika do konkretnih rešenja" koju je danas organizovala Američka privredna komora u Srbiji (AmCham Srbija) u Beogradu.

Kako je navedeno u saopštenju Američke privrede komore, Popadić je naglasio da su u naredne dve godine prioriteti početak izgradnje RHE Bistrica, gasne elektrane kod Niša, gasnih interkonekcija ka Severnoj Makedoniji i Rumuniji, završetak proširenja skladišta u Banatskom Dvoru, kao i završetak Transbalkanskog koridora. Posebno je istakao i pokretanje programa nuklearne energije kao jednog od pravaca dugoročne energetske sigurnosti Srbije.

U uvodnom izlaganju na temu "Glavni energetski rizici za kompanije u 2026. godini", predstavnik Saveza energetičara Željko Marković istakao je da tržište energenata sve češće ulazi u periode povećane neizvesnosti, u kojima geopolitika, regulativa i izražena promenljivost cena postaju ključni poslovni rizici za kompanije, a poremećaji u snabdevanju više ne izazivaju samo kratkoročne šokove, već dugoročno održavaju više cene energenata i povećavaju rizik od nestašica.

"U takvom okruženju, kompanije koje ostanu pasivni kupci energije biće sve izloženije rastu troškova i tržišnim rizicima. Rešenje se sve više nalazi u aktivnom upravljanju energijom - kroz sopstvenu proizvodnju iz OIE, skladištenje energije, povećanje energetske efikasnosti, elektrifikaciju i optimizaciju potrošnje.

Energetska strategija postaje sastavni deo poslovne strategije, dok fleksibilnost u potrošnji i proizvodnji energije postaje nova konkurentska prednost. Kompanije koje se uključe u energetsku tranziciju i dekarbonizaciju i budu upravljale energijom kao aktivni kupci, a ne samo kupovale energiju, biće otpornije i u prilici da prevaziđu energetske rizike i postanu pobednici energetske tranzicije", zaključio je Marković.