Marko Čadež: Srbiji potrebna dublja reforma obrazovanja, važno prilagoditi se potrebama privrede

BEOGRAD  - Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež izjavio je danas da je Srbiji potrebna dublja reforma obrazovnog sistema kako bi se nastava i obrazovni profili brže prilagođavali promenama na tržištu rada i potrebama privrede.

Čadež je rekao novinarima na predstavljanju inicijative "Cemets ILab Serbia" u Beogradu da se od početka uvođenja dualnog obrazovanja u Srbiji, pre manje od deset godina, pokazalo da je taj proces mnogo kompleksniji nego što se u početku očekivalo, navodeći da su zemlje poput Švajcarske, Austrije i Nemačke dualni sistem razvijale decenijama.

On je istakao da je danas neophodno uvesti fleksibilnije nastavne programe kako bi obrazovanje moglo da prati ubrzane promene u industriji i tehnologiji.

"Neka zanimanja koja ste juče gledali kao teška, danas su kompjuterizovana i digitalizovana. Vi imate CNC operatera koji mora i te kako da poznaje rad na kompjuterima i softver da bi mogao to da radi. Imate u samoj poljoprivredi agritehničare koji moraju da znaju kako i da upravljaju dronovima", rekao je Čadež.

On je naveo i da je upotreba veštačke inteligencije već postala deo svakodnevnog poslovanja u gotovo svim sektorima, od logistike i transporta do proizvodnje, zbog čega sistem mora mnogo brže da se prilagođava novim okolnostima.

Predsednica Saveta za dualno obrazovanje Švajcarske Konfederacije Ursula Renold izjavila je da Srbija i Švajcarska već deset godina sarađuju u oblasti dualnog obrazovanja i ocenila da je pred Srbijom još posla kako bi se dodatno unapredio sistem stručnog osposobljavanja mladih.

Na pitanje Tanjuga da li pored oblasti obrazovanja, Srbija i Švajcarska planiraju i saradnju u drugim oblastima, ona je navela da razvoj veštačke inteligencije i novih tehnologija menja tržište rada širom sveta, zbog čega je sve važnija saradnja obrazovnog sistema i privrede kako bi mladi stekli znanja i veštine koje kompanije traže.

Ona je ocenila da dualno obrazovanje mladima omogućava lakši ulazak na tržište rada, pristojan posao i sigurnija primanja, ali je naglasila da je za uspeh tog sistema ključno da kompanije aktivno ulažu u obuku i razvoj zaposlenih.

Prema njenim rečima, kompanije danas sve više traže takozvane meke veštine, poput timskog rada, rešavanja problema, fleksibilnosti i prilagođavanja promenama, jer ni same firme ne znaju kako će izgledati tržište za nekoliko godina.

Renold je dodala da Srbija ima dobru osnovu za razvoj dualnog obrazovanja zahvaljujući podršci Privredne komore Srbije i državnog vrha, ali da je potrebno dodatno osnažiti lokalne zajednice i kompanije kako bi reforme bile uspešno sprovedene.

Ambasadroka Švajcarske u Srbiji An Lugon Mulen izjavila je da Švajcarska već gotovo deset godina podržava razvoj dualnog i stručnog obrazovanja u Srbiji kroz saradnju sa partnerima iz privatnog i javnog sektora.

Ona je istakla da je švajcarski sistem stručnog obrazovanja jedan od ključnih razloga ekonomskog uspeha te zemlje, kao i niske stope nezaposlenosti među mladima, jer povezuje obrazovni sistem i privredu.

"Kompanije i obrazovne institucije zajedno definišu nastavne programe, potrebne veštine i sistem sertifikacije zanimanja, zbog čega mladi stiču znanja koja su usklađena sa potrebama tržišta rada", rekla je ambasadaroka.

Ocenila je da Srbija ima kvalitetne tehničke škole, ali da je potrebno dodatno uključiti kompanije u kreiranje nastavnih programa koje su potrebne tržištu rada.

Dualno obrazovanje u Srbiji uvedeno je Zakonom o dualnom obrazovanju koji je donet 2017. godine, sa ciljem da se obrazovni sistem bolje uskladi sa potrebama privrede i tržišta rada.

Sistem dualnog obrazovanja u Srbiji je do sada obuhvatio oko 22.000 učenika, više od 180 srednjih škola i oko 1.100 kompanija.

Model se pokazao izuzetno efikasnim, jer 50 odsto mladih ostaje da radi u struci, a 25 odsto se zapošljava direktno u kompanijama gde su obavljali učenje kroz rad.

Ovaj model podrazumeva kombinaciju teorijske nastave u školama i praktične obuke kod poslodavaca, gde učenici stiču konkretna znanja i veštine kroz rad.

Za realizaciju dualnog obrazovanja u školskoj 2026/2027. godini u ponudi će biti 93 obrazovna profila iz 12 područja rada.

Učenici koji se školuju po dualnom modelu, u zavisnosti od obrazovnog profila, provode deo nastavnog procesa u kompanijama, gde stiču praktična znanja i radne navike, razvijaju osećaj pripadnosti i upoznaju realno poslovno okruženje.