Mali: Prosečna plata 1034 evra znači realan rast kupovne moći, Đilas: Cene su drastično veće

BEOGRAD  - Potpredsednik GO SNS i predstavnik liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" Siniša Mali izjavio je večeras, u predizbornoj debati na TV Nova S, zajedno sa Dušanom Bajatovićem ispred liste "Ivica Dačić - Faktor stabilnosti", Jugoslavom Ristićem ispred "Studentske liste" i Draganom Đilasom sa liste "Evropska Srbija", da prosečna zarada u Srbiji prvi put pokriva prosečnu potrošačku korpu i istakao da podatak o prosečnoj plati od 1.034 evra ne predstavlja bacanje prašine u oči građanima već realan rast njihove kupovne moći.

U debati posvećenoj životnom standardu građana učesnici su sve vreme jedni druge prekidali, iznosili svoje argumente i govorili u glas.

Đilas je rekao da građani žive gore nego pre, da sada jesu veće prosečne plate ali da su i cene drastično veće i da građani najveći deo plata troše na hranu, čije su cene i najviše porasle.

"Pogledajte koliko je koštalo, recimo, kubik vode u Beogradu koštao je 19 dinara, sad je 134. Pogledajte struju i drugo", rekao je Đilas i optužio vlast za korupciju navodeći da rešenje vidi u zapleni imovine svih koji su se tako obogatili.

Mali je istakao da Đilas danas priča o korupciji pošto polazi od sebe, jer su u vreme kada je bio na vlasti, kako je rekao, svi njegovi poslovi, ugovori i aneksi bili sama korupcija i krađa, kao i da je Đilas za građane Srbije simbol korupcije i simbol sukoba interesa.

Govoreći o standardu građana, Mali je naglasio da 2012. godine ni trećina minimalne potrošačke korpe nije bila pokrivena minimalnom zaradom, dok je danas u potpunosti pokrivena. Prosečna zarada danas, po prvi put, pokriva prosečnu potrošačku korpu. To je bila misaona imenica do 2012. Minimalna zarada pokriva minimalnu potrošačku korpu, po prvi put, i više nego to. Dakle, to su dve stvari koje su veoma važne", istakao je Mali.

Na pitanje voditelja da li je podatak o prosečnoj plati bacanje prašine građanima u oči s obzirom da medijalna plata, koju prima najveći broj građana, iznosi 95.000 dinara, Mali je rekao da je u vreme gospodina Ristića, koji se borio tada za sindikalna prava, bila samo 35.000 dinara.

"Dakle, danas je tri puta veća nego 2012. godine. Da li je dovoljno? Nije. Zato nam i rastu plate iz meseca u mesec, iz godine u godinu. Da li je prosečna zarada 1. 000 evra - apsolutno. Zato što u jedinicama kupovne moći, samo pročitajte Evrostat, videćete gde je Srbija danas, a gde je bila 2012. godine", rekao je Mali i istakao da podatak o prosečnoj plati apsolutno nije bacanje prašine u oči građanima i da to govori isključivo na osnovu argumenata.

Na pitanje da li građani, kao i on, danas zaista žive bolje, Mali je rekao da to potvrđuje i podatak da je prosečna plata iznosi 1.034 evra.

"U realnom iznosu, dakle u jedinicama kupovne moći, nikada veća. Apsolutno živim bolje. Dakle, ja živim bolje nego 2012. godine, iz više razloga, ali najvažniji razlog, ako sada već hoćete jedan razlog koji treba da pomenem jeste zato što više nemam (guvernera) Dejana Šoškića da mi menja kurs svaki dan, i zato što svako jutro kada se probudim, ne moram da gledam kakav će biti kurs i da svoju zaradu menjam iz dinara u evre, nego mirno mogu da spavam, s obzirom na odgovornu politiku i stabilan devizni kurs već 14 godina", rekao je Mali.

On je rekao da mladi danas žive bolje, kao i celo društvo, dok je 2012. godine svaki četvrti građanin u Srbiji bio bez posla.

Mali je naglasio da je sada stopa nezaposlenosti svega 7,2 odsto, što je istorijski najniža nezaposlenost u Srbiji.

Na konstataciju Ristića da danas živi lošije, Mali je istakao da treba da ga bude sramota pošto je, kako je rekao, 2022. godine Ristić dobijao donacije za njegovu nevladinu organizaciju i to 2,5 miliona dinara, a 2023. kupio kuću u Kragujevcu.

Mali je naveo da je medicinska sestra za vreme vlasti Dragana Đilasa imala platu od 32.000 dinara, lekar opšte prakse 53.000 dinara, dok danas lekar opšte prakse ima 151.000 dinara, a medicinska sestra 102.000 dinara.

"I sada dođe Dragan Đilas i spočitava kao, pa znate, ja ću povećati plate lekarima, medicinskim sestrama i tako dalje. A što, majstore, niste to radili kad ste bili na vlasti? Nego ste vodili računa o sebi", upitao je Mali.

Đilas je izjavio da bi njegova stranka, ukoliko dođe na vlast, otkazala održavanje specijalizovane izložbe Ekspo 2027 u Beogradu, navodeći kao razloge bezbednosne rizike i, kako je ocenio, prekomerne troškove i korupciju u realizaciji projekata, pošto su projekti povezani sa Ekspom realizovani po skraćenim procedurama i uz izmene zakona.

Kao drugi razlog za otkazivanje izložbe, Đilas je naveo rast troškova projekata, kao i da bi otkazivanje manifestacije bilo opravdano uprkos mogućim penalima i drugim troškovima raskida ugovora

Takođe tvrdi da je država za Ekspo, kako kaže, za "jednu malu manifestaciju" potrošila 18 milijardi evra bez tendera i odgovarajućih procedura.

Mali je demantovao Đilasove tvrdnje ističući da je laž da su suspendovani zakoni kada je reč o Ekspu i da se svaka nabavka za ovu izložbu nalazi na Portalu javnih nabavki.

"Sve nabavke su na portalu javnih nabavki, 130 nabavki do sada. Samo što toliko mrzite i Ekspo i sve ostalo da ne vidite dalje od svojih očiju. Zašto niste pogledali?", zapitao je Mali i dodao da je dovoljno da se ode na Portal javnih nabavki, klikne na Ekspo i sve se pronađe.

Istakao je i da postoji cela studija ekonomskog, društvenog i ekološkog uticaja Ekspa.

"Dakle, 360.000 radnih mesta kreira Ekspo u godinama pre i godinama posle. Samo sada imate desetine hiljada ljudi koji grade tamo", naglasio je Mali.

Ocenio je da je obaveza naše države da se Ekspo završi, a na pitanje drugih sagovornika šta će tamo biti, rekao je da će biti novi beogradski sajam i da cela infrastruktura ostaje građanima Srbije.

"To je podsticaj za dalji razvoj privatnih investicija. Pravi novu vrednost. Pa piše vam, gospodine Đilas, vi ste navikli da kradete, pa ne znate šta je nova vrednost. Vi samo znate kako da uzmete od postojeće vrednosti. Novu vrednost nikad niste stvorili, samo ste uzimali sebi u džep postojeću vrednost i to od građana Srbije", rekao je Mali na pitanja Đilasa o koja je to nova vrednost koju bi Ekspo trebalo da stvori.

Mali je naglasio da se na svaki dinar uložen za Ekspo vraća 1,9 dinara.

"Samo neko ko se ozbiljno bavi ekonomijom i projektima treba ovo da pročita, a ne neki sindikalci koji nisu videli ovakav projekat ili gospodin Đilas koji je navikao samo da deli vrednost, a ne da je stvori", istakao je Mali.

Reagujući na Ristićevu izjavu da su penzije sada na istorijskom minimumu naveo je da je prosečna penzija od 1. decembra 520 evra, a da je u vreme Ristića i Đilasa prosečna penzija bila 204 evra.

Predstavnik "Studentske liste" Jugoslav Ristić naveo je da rast penzija u Srbiji zaostaje za rastom zarada i da je potrebno promeniti sistem njihovog usklađivanja, uz dodatne mere podrške penzionerima sa najnižim primanjima.

Ristić je rekao da lista koju zastupa ima program od sedam mera za poboljšanje položaja penzionera, među kojima je ponovno uvođenje usklađivanja penzija dva puta godišnje, 1. aprila i 1. oktobra, kao i dodatno povećanje najnižih penzija izvan redovnog usklađivanja.

Predložio je i da supružnik nakon smrti partnera ima pravo na dodatak od 15 odsto njegove penzije, uz obrazloženje da se troškovi domaćinstva ne smanjuju proporcionalno gubitku jednog prihoda.

Dušan Bajatović je ocenio je da je dosadašnji ekonomski model Srbije iscrpljen i da će njegovo poglavlje biti završeno okončanjem projekta Ekspo.

On je odbacio tvrdnje da su strane investicije presušile, ocenjujući da bi njihova vrednost i dalje bila na nivou od četiri milijarde evra da nije bilo političke nestabilnosti i blokada.

Bajatović je rekao da je Srbija bila na pragu faze u kojoj bi veća pažnja bila posvećena finansiranju malih i srednjih preduzeća, ali da politička nestabilnost otežava taj proces, jer je kapital, kako je naveo, veoma osetljiv na takve okolnosti.

On je izjavio da se gasni aranžman sa Rusijom produžava na tri meseca zbog sankcija Rusiji i administrativnih prepreka, odgovarajući na pitanje zašto Srbija ne može da obezbedi dugoročniji ugovor.

Bajatović je naveo da Srbija od Evropske unije dobija 900.000 evra dnevno, dok od Rusije dobija 3,5 miliona evra, ističući da je za Srbiju najvažnije da obezbedi najpovoljnije uslove za snabdevanje gasom.

On je ocenio da je Srbija najbolje prolazila kada je sarađivala i sa Rusijom i sa Sjedinjenim Američkim Državama, dodajući da Beograd, uz odnose sa Moskvom, sada ima i strateški dijalog sa Vašingtonom.