MAT: Industrijska proizvodnja letos ubrzano porasla, živnuo prerađivački sektor

BEOGRAD - Izražene geopolitičke tenzije i sveopšta dekonjunktura evrozone imale su letos ograničen efekat na usporavanje ekonomske aktivnosti u Srbiji, navodi se u oceni privredne aktivnosti objavljenoj u najnovijem izdanju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT) u izdanju Ekonomskog instituta i Privredne komore Srbije.

Dodaje se da ne samo što je efekat ovih kretanja bio ograničen, nego je ubrzan rast industrijske proizvodnje u julu, naročito avgustu, a neočekivano je živnuo i prerađivački sektor.

Niža globalna tražnja doprinela je nastavku smanjenja dinamike u spoljnotrgovinskoj razmeni, s tim što je u avgustu, prvi put nakon eskalacije pandemije, pad robnog uvoza praćen i smanjenjem robnog izvoza, navodi se u analizi.

Ističe se da je osmi mesec zaredom registrovan međugodišnji pad vrednosti spoljnotrgovinske razmene u evrima i da je za prvih osam meseci ove godine približno četiri petine robnog uvoza pokriveno izvozom.

Pod uticajem nižeg uvoza popravljena je platnobilansna pozicija, porasle su devizne rezerve, ali i opala budžetska primanja po osnovu poreza na dodatu vrednost.

Autori MAT-a ukazuju da usporavanje inflacije daje pozitivne efekte na međugodišnji obračun realne zarade koje od juna rastu, dok je nakon dvanaestomesečnog obrušavanja na uzlaznoj putanji i trend rasta realnog prometa na malo.

Kada je reč o industrijskoj proizvodnji, ona je u avgustu zabeležila međugodišnji rast od 5,8 odsto, tako da je kumulativni međugodišnji porast u prvih osam meseci ostao relativno visok, 2,4 odsto.

Prvi put, nakon januara, zabeležen je međugodišnji rast u sva tri sektora proizvodnje, u rudarstvu i snabdevanju električnom energijom i gasom, za oko 17 odsto a u prerađivačkoj industriji za 2,4 odsto.

Dodaje se da je u avgustu opet najveći doprinos međugodišnjem prirastu industrijske proizvodnje stigao od elektroprivrede, ali uz zamašan oporavak prerađivačkog sektora koji je prisutan od početka leta.