Keserović: Antifrost sistem najbolji način zaštite voća od niskih temperatura

BEOGRAD - Dvadeset stepeni u januaru i februaru dovelo je voće u fazu pupoljaka što ih čini veoma osetljivim na mraz, koji preti uprkos tome što je prognozirano proleće toplije od uobičajenog, a profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović savetuje da se voće od niskih temperatura zaštiti upotrebom antifrost sistema koji su delotvorni do minus sedam stepeni Celzijusa.

"Mi smo to koristili kod jabučastih voćnih vrsta, ali dobro je što smo krenuli i kod koštičavih voćnih vrsta, kod trešnje i kod kajsije. Mogu se koristiti vetroturbine, ubacivanje toplog vazduha ali i primitivan način, korišćenje bala", rekao je Keserović za RTS.

Kako je naveo, poljoprivrednici greše kada misle da će sa kasnocvetnim sortama izbeći izmrzavanja i napominje da je najbolje kombinovati rano cvetne i kasnocvetne sorte jer se nikada ne zna šta nas očekuje.

Upozorio je da onima koji u leto uđu bez gubitaka, borba sa posledicama klimatskih promena tek predstoji.

"Očekuju nas sušna leta, sa kratkim periodima obilnih kiša. Neće nas po svemu sudeći zaobići ni grad, odnosno olujno nevreme koje je gost u našoj zemlji poslednjih 15 godina", ističe Keserović.

Prema njegovim rečima, moraju se podizati zasadi sa protivgradnim mrežama, jer oni ne štite samo od grada, već i od visokih temperatura.

"Treba razmišljati i o sortama. Postoji otpornost pojedinih sorti na opadanje plodova", naglašava Keserović i predviđa da ćemo uprkos svim izazovima, ove godine ubrati oko milion i 350 hiljada tona voća, 150 000 tona više nego lane.

Najviše očekuje od šljive, jabuke i kruške jer im je vreme išlo naruku, a najugroženije su breskve i kajsije.