Cene zlata prvi put dostigle nivo od 4.000 dolara po unci

NJUJORK - Cene zlata danas su prvi put dostigle nivo od 4.000 dolara po unci, zato što trgovci traže sigurniju imovinu zbog slabijeg dolara, geopolitičke nestabilnosti, ekonomske neizvesnosti i tvrdoglave inflacije.

Vrednost ovog plemenitog metala ove godine porasla je za više od 50 odsto, jer je indeks američkog dolara pao za 10 odsto, a američki predsednik Donald Tramp visokim carinama utiiče na globalni trgovinski sistem i ugrožava nezavisnost centralne banke Federalne rezerve (FED), preneo je Si-En-Bi-Si (CNBC).

Centralne banke i kupuju zlato brzim tempom, kao i mali investitori, koji traže zaštitu od inflacije.

Kina i druge zemlje žele da se diverzifikuju od američkih trezorskih obveznica ka zlatu, nakon što je Vašington 2022. godine uveo stroge sankcije Rusiji zbog rata u Ukrajini.

Najnoviji rast vrednosti plemenitog metala dogodio se nakon što je FED u septembru prvi put ove godine smanjio kamatne stope, čineći kratkoročne dužničke instrumente poput trezorskih zapisa manje atraktivnim za investitore.

Tržište očekuje do kraja godine još dva smanjenja američkih kamatnih stopa, koje su sada u rasponu od 4,00 do 4,25 odsto.

Osnivač kompanije za upravljanje investicijama Bridgewater Associates Rej Dalio preporučio je danas da investitori ulože otprilike 15 odsto svoje imovine u zlato.

"Dužnički instrumenti nisu efikasno skladište bogatstva", rekao je on.

Čak i bez novih podataka, trgovci će pažljivo pratiti izjave zvaničnika Federalnih rezervi (FED) ove nedelje kako bi dobili naznake o putanji smanjenja kamatnih stopa američke centralne banke.