Suficit na tekućem računu evrozone u septembru blago porastao na 23 milijarde evra

BRISEL - Sezonski prilagođeni suficit na tekućem računu evrozone je u septembru blago porastao sa avgustovske revidirane 22 milijarde evra na 23 milijarde evra, objavila je danas Evropska centralna banka (ECB).

Kako se navodi, u septembru je zabeležen suficit u kategoriji robe u iznosu od 30 milijardi evra, kao i u uslugama 12 milijardi evra, uz deficit primarnog prihoda koji iznosi tri milijarde evra i sekundarnog prihoda 17 milijardi evra.

U proteklih 12 meseci do septembra evrozona je zabeležila ukupni suficit od 306 milijardi evra, što predstavlja dva odsto njenog bruto domaćeg proizvoda.

Rezulat je nešto nepovoljniji u odnosu na prethodni dvanaestomesečni period kada je registrovan suficit od 414 milijardi evra koji predstavlja 2,7 odsto BDP evrozone, navodi se na veb stranici ECB.

Neto tokovi direktnih investicija (FDI) su se preokrenuli sa masovnog odliva, zabeleženog u prošloj godini, ka stabilnijim ulaganjima. Rezidenti evrozone su ponovo počeli da ulažu u inostranstvo, a ne da povlače kapital, što pokazuje povratak poverenja i stabilnosti, dok stranci više investiraju u kompanije evrozone. 

Godišnja inflacija u evrozoni za oktobar potvrđena na 2,1 odsto

Godišnja inflacija u evrozoni pala je sa septembarskih 2,2 odsto na 2,1 odsto u oktobru, u skladu sa prethodnom preliminarnom procenom, objavio je danas Evrostat.

U sektoru usluga evrozone je u oktobru zabeležena inflacija od 3,4 odsto međugodišnje, što predstavlja ubrzanje u odnosu na septembarskih 3,2 odsto.

Cene hrane, alkohola i duvana porasle su za 2,5 odsto međugodišnje, sporijim tempom nego septembarskih tri odsto, a cene industrijske robe osim energije za 0,6 odsto naspram rasta za 0,8 odsto u septembru.

Pored toga, cene energije u evrozoni su pale za 0,9 međugodišnje, znatno bržim tempom u odnosu na septembar kada je registrovan godišnji pad za 0,4 odsto.

U Nemačkoj, godišnja inflacija u oktobru merena harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP) usporila je na 2,3 odsto, u Italiji na 1,3 odsto, a u Francuskoj na 0,8 odsto, dok je u Španiji porasla na 3,2 odsto. Najviša inflacija je zabeležena u Rumuniji 8,4 odsto, Estoniji 4,5 odsto i Letoniji 4,3, dok je najniža bila na Kipru, samo 0,2 odsto, navodi se na veb stranici Evrostata.