Ifo: Spozum EU i Merkosura bi mogao da ublaži negativne posledice Trampovih carina

MINHEN  - Sporazum Evropske unije i južnoameričkog Merkosura bi mogao da ublaži negativne posledice Trampovih carina za Evropu, navodi se u danas objavljenoj analizi Instituta za ekomomska istraživanja (Ifo) iz Minhena.

Ovaj trgovinski pakt, prema mišljenju stručnjaka, predstavlja prvi i najvažniji odbrambeni bedem koji bi mogao da amortizuje gubitke evropskih izvoznika, ali stručnjaci upozoravaju da on predstavlja samo početak šire strategije koja je neophodna za opstanak Evropske unije na globalnom tržištu.

Direktorka ifo Centra za međunarodnu ekonomiju Lisandra Flah ipak napominje da samo jedan sporazum ne može da bude čarobni štapić za sve probleme koje donosi nova američka carinska politika.

Ona apeluje na evropske lidere da hitno završe pregovore i sa drugim strateškim partnerima i ističe da su dogovori sa zemljama poput Indonezije već praktično spremni za potpisivanje.

Evropa treba da stvori mrežu alternativnih tržišta koja bi osigurala nesmetan protok robe u trenutku kada tradicionalne transatlantske veze prolaze kroz najteži ispit u poslednjih nekoliko decenija.

Ukoliko bi Evropska unija uspela da zaključi sporazume o slobodnoj trgovini sa sedam ključnih partnera, među kojima su Indija, Australija i dinamične ekonomije Jugoistočne Azije, efekti američkih carina bili bi potpuno neutralisani, pokazuje studija.

U takvom scenariju, evropska privreda ne bi samo opstala, već bi doživela i značajnu ekspanziju koja bi nadmašila trenutne gubitke izazvane protekcionizmom Vašingtona.

Konkretni podaci za Nemačku, kao privrednu lokomotivu starog kontinenta, pokazuju da bi pametna trgovinska ofanziva mogla da donese rast izvoza od čak 4,1 odsto.

Čak i uz nametnute američke takse, nemački bruto domaći proizvod mogao bi da poraste za pola odsto, što bi bio jasan dokaz da diverzifikacija tržišta donosi realnu stabilnost, navodi se na veb stranici Ifo.

Najveće koristi od ovih sporazuma osetile bi upravo one industrije koje su najviše izložene rizicima, poput automobilske, hemijske i mašinske industrije.

Procenjuje se da bi ovi sektori zabeležili rast veći od tri procenta, čime bi se sačuvala hiljade radnih mesta koja su trenutno pod znakom pitanja zbog neizvesnosti na američkom tržištu.

Nasuprot tome, cena pasivnosti i oklevanja mogla bi biti izuzetno visoka za evropske građane i kompanije.

Bez novih trgovinskih partnera, američke carine će neizbežno dovesti do pada izvoza Evropske unije i smanjenja ekonomske aktivnosti, što bi dugoročno oslabilo konkurentnost Evrope, upozoravaju eksperti.