Inflacija u Evrozoni pala na 6,9 odsto u martu; Lagard: Bazna inflacija previsoka

LUKSEMBURG - Inflacija u 20 zemalja evro zone usporila je na najniži nivo u godini kako su cene energenata pale, ali su troškovi hrane i dalje u porastu, što održava pritisak na Evropsku centralnu banku da dodatno poveća kamatne stope.

Prema proceni Evrostata, očekuje se se da će godišnja inflacija u evrozoni biti 6,9 odsto u martu ove godine, što je pad sa 8,5 odsto koliko je iznosila u februaru.

Gledajući glavne komponente inflacije u evrozoni, očekuje se da će hrana, alkohol i duvan imati najveću inflaciju i to 15,4 odsto u poređenju sa 15,0 odsto u februaru, zatim slede neenergetska industrijska dobra (6,6 odsto sa 6,8 odsto u februaru), usluge (5 odsto, u poređenju sa 4,8 odsto u februaru) i energetiku (-0,9 odsto, u poređenju sa 13,7 odsto u februaru), saopštila je danas statistička agencija EU.

Inflacija u evrozoni se smanjuje otkako je dostigla vrhunac od 10,6 odsto u oktobru, a poslednja cifra je nešto ispod onoga što je većina ekonomista očekivala.

To odražava značajan pad u nekim od većih ekonomija kontinenta, poput Španije i Holandije, gde se inflacija prepolovila u martu, saopštila je Evropska statistička agencija.

Bazna inflacija koja isključuje promenljive cene hrane i energije, i daje bolji uvid u dalje tokove inflacije na duži rok, porasla je na rekordnih 5,7 odsto sa 5,6 odsto prethodnog meseca.

Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard izjavila je danas da se ECB sprema da poveća kamatne stope „na julskom sastanku“ kako bi „mogla da izađe iz negativnih kamatnih stopa do kraja trećeg kvartala“.

Ona je ocenila da je bazna inflacija „značajno previsoka” i da će politika normalizacije biti “postepena”, kako bi se inflacija vratila na cilj od 2 odsto.

Obraćajući se studentima u Firenci, u Italiji, ona je ponovila da će se ECB oslanjati na pristigle podatke pri donošenju budućih odluka o kamatnim stopama i da će učinit „sve što je potrebno“ da smanji skokove cena, uz napomenu da su nedavna finansijska previranja i geopolitičke tenzije stvorile neizvesnost.

"U borbi protiv visoke inflacije imamo neophodne alate i koristićemo ih, posmatrajući podatke i prognoze naših stručnjaka, ali i procenjujući transmisiju naše monetarne politike na najbolji mogući način, kako bismo utvrdilii stope dok se inflacija ne vrati na 2 odsto", poručila je Lagard, prenela je agencija ANSA.

ECB, Federalne rezerve SAD i Banka Engleske podigle su kamatne stope ovog meseca jer se fokusiraju na borbu protiv skoka cena.

Inflacija je u februaru iznosila 6 odsto u SAD i 10,4 odsto u Ujedinjenom Kraljevstvu.

U evrozoni su cene hrane, alkohola i duvana porasle za 5,4 odsto, brže od prethodnih 15 odsto, što je znak da su evropski potrošači i dalje pod pritiskom.

Cene energenata su, međutim, pale za 0,9 odsto, što je očekivano, nakon što su troškovi nafte i prirodnog gasa porasli u martu 2022. godine, kada je Rusija napala Ukrajinu.

Rat je značajno povisio cene prirodnog gasa koji se koristi za grejanje kuća i proizvodnju struje prošle godine, pošto je Rusija u velikoj meri prekinula snabdevanje Evrope, što je podstaklo ukupnu inflaciju.

Najnoviji podaci ukazuju da su se blaga zima i napori da se skladišti i nabavi gas iz neruskih izvora isplatili.

Cene robe su pale na 6,6 odsto sa 6,8 odsto prethodnog meseca, dok su usluge porasle za 5 odsto, sa 4,8 odsto, navedeno je u saopštenju Evrostata.