U decembru međugodišnja inflacija u 10 zemalja EU veća nego u Srbiji

BEOGRAD - Srbija je i u decembru 2025. godine imala veću međugodišnju inflaciju od proseka Evropske unije (EU), međutim ne tako značajno veću kao tokom većeg dela te godine, a 10 članica EU je u decembru imalo veću međugodišnji inflaciju od Srbije, navodi se u najnovijem broju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

Najveće stope zabeležene su u Rumuniji, 8,6 odsto, Slovačkoj, 4,1 odsto i Estoniji, 4,0.

Poređenje je rađeno prema konceptu harmonizovanog indeksa potrošačkih cena a prema njemu je međugodišnja inflacija u Srbiji u decembru 2025. godine iznosila 3,1 odsto, u Evropskoj uniji 2,3 odsto, odnosno u evrozoni 1,9 odsto.

U evrozoni je međugodišnja inflacija u decembru smanjena za 0,2 procentna poena u odnosu na novembar, dok je na nivou cele Evropske unije smanjena za 0,1 procentni poen.

Razlike u međugodišnjem rastu cena u decembru 2025. između Srbije sa jedne strane, i Evropske unije i evrozone sa druge strane, izražene su kod svih grupa proizvoda.

Tako je u decembru u Srbiji zabeležen znatno manji međugodišnji rast cena hrane od 1,0 odsto, u poređenju sa Evropskom unijom, gde je taj rast iznosio 3,1 odsto.

Sa druge strane, u Srbiji je registrovan međugodišnji rast cena energije od 4,4 odsto, dok je u EU zabeleženo smanjenje cena energije za 1,1 odsto.

U Srbiji je, takođe, zabeležen veći rast cena neenergetskih industrijskih proizvoda i usluga.

Osim toga, i struktura doprinosa međugodišnjem rastu cena se razlikuje u Srbiji i evrozoni.

Dok je u Srbiji doprinos bazne komponente međugodišnjoj inflaciji u decembru 2025. iznosio 66 odsto (usluge oko 47 odsto, neenegetski industrijski proizvodi oko 19 odsto), a nebazne komponente 34 odsto (hrana, alkohol i duvan oko 13 odsto, energija oko 21 odsto), u evrozoni je bazna komponenta generisala čak 84 odsto međugodišnje inflacije dok se na doprinos nebazne komponente odnosilo svega 16 odsto.