Proizvođači robe široke potrošnje koriste industrijsku AI za smanjenje troškova

BEOGRAD - Proizvođači robe široke potrošnje (CPG) do 2030. godine očekuju značajan rast neefikasnosti u proizvodnji, kao i povećane troškove i zato se, kako bi očuvali i ojačali konkurentnost u deceniji ubrzane nestabilnosti, okreću industrijskoj inteligenciji, koja kombinuje veštačku inteligenciju (AI), podatke i automatizaciju.

Globalno istraživanje pod nazivom 2026 Industrial AI in CPG Survey koje je sproveo Schneider Electric među 1.453 rukovodilaca širom sveta, ukazuje na sve veći jaz između ambicija vezanih za povraćaj ulaganja u veštačku inteligenciju (AI) i stvarne operativne primene u sektoru robe široke potrošnje (CPG - Consumer-Packaged Goods).

Istraživanje pokazuje da proizvođači robe široke potrošnje očekuju sve veću krizu sa maržama, pri čemu neefikasnost, uključujući kašnjenja u proizvodnji, zastoje u radu i kvarove opreme, već danas čini procenjenih 20,3 odsto ukupnih troškova gotovog proizvoda.

Ispitanici navode da se 15,2 odsto prosečnog prihoda od proizvodnje trenutno gubi usled kašnjenja, prekida u radu, ponovnog rada, odstupanja u kvalitetu ili neoptimalnog korišćenja proizvodnih sredstava.

Očekuje se da će se ovi troškovi, koji se mogu sprečiti, naglo povećati na 21,37 odsto već naredne godine, uz dalji rast ka 29,14 odsto do 2030.

Zbog toga mnogi proizvođači robe široke potrošnje polažu nade u industrijsku AI kako bi ublažili predviđeni rast gubitaka u proizvodnji koji se mogu sprečiti.

Očekivanja od veštačke inteligencije brzo rastu, dok spremnost i dalje zaostaje.

Danas samo jedan od osam (13 odsto) proizvođača robe široke potrošnje navodi da je AI u potpunosti integrisana u njihovo ključno poslovanje i proces donošenja odluka.

Više od trećine ispitanika (37 odsto) očekuje da AI ima centralnu ulogu u njihovom poslovanju do 2030, što znači da će se primena veštačke inteligencije utrostručiti za samo četiri godine.

Ispitanici takođe predviđaju nagli porast ROI zasnovanih na AI rešenjima.

Trećina ispitanika (32,7 odsto) procenjuje povrat od 50 odsto do 74 odsto od svojih AI projekata do 2030.

Skoro jedna desetina ispitanika (7,9 odsto) prognozira povrat od preko 100 odsto, što znači da će se investicije u AI u potpunosti isplatiti za manje od godinu dana.

Ovaj nivo performansi danas se beleži gotovo isključivo u okviru WEF Lighthouses2 fabrika ili visoko autonomnih proizvodnih postrojenja.

Nasuprot tome, sedamdeset odsto ispitanika navodi da trenutni ROI od veštačke inteligencije iznosi manje od 20 odsto, pri čemu skoro trećina (28,4 odsto) beleži ROI od 5 odsto ili manje, što govori da industrija ostvaruje ograničenu vrednost od primene u ranoj fazi implementacije.

Uprkos snažnom uverenju u potencijal veštačke inteligencije, učesnici u istraživanju dosledno ukazuju na strukturne a ne tehnološke izazove kao ključne prepreke široj primeni AI-ja: nedostatak veština u oblasti veštačke inteligencije ili nauke o podacima (43,0 odsto), zastareli sistemi automatizacije i infrastruktura (37,5 odsto), nedostatak kontekstualizovanih operativnih podataka (36,3 odsto), otpor zaposlenih (25,7 odsto).

Svi ovi faktori rangirani su ispred izazova vezanih za cyber bezbednost ili usklađenost sa regulativom (21,7odsto).