Plamena Halačeva: Upotreba vodonika donosi ekonomske i ekološke koristi

BEOGRAD - Zamenica šefa delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva izjavila je danas da upotreba vodonika pored ekoloških pogodnosti, privredi donosi i značajne ekonomske koristi, jer razvoj lanca vrednosti vodonika od proizvodnje do krajnje upotrebe može stvoriti milion radnih mesta širom Evropske unije.

"Zeleni vodonik može smanjiti uvoz energije, čime se povećava energetska nezavisnost i otpornost", rekla je Halačeva na konferenciji "Zeleni vodonik kao putokaz energetske tranzicije".

Jedan od ključnih mehanizama koji podržavaju ambiciju Evropske unije u vezi sa zelenim vodonikom jeste, prema njenim rečima, osnivanje Banke vodonika.

"Ovaj inovativni finansijski instrument je dizajniran da otključa i pojednostavi pristup kapitalu za projekte vodonika širom Evrope", rekla je Halačeva.

Podsetila je da živimo u eri koju definiše potreba za prelaskom na održivu energetsku budućnost.

"Globalna potrošnja energije, koja se u velikoj meri oslanja na fosilna goriva, ne samo da doprinosi emisiji gasova staklene bašte, već i podstiče geopolitičke tenzije i ekonomsku nestabilnost. U tom kontekstu, Evropska unija je postavila ambiciozan cilj da postane prvi klimatski neutralan kontinent do 2050. Centralni deo ove vizije je razvoj otporne i održive energetske infrastrukture u kojoj će zeleni vodonik igrati vitalnu ulogu", istakla je Halačeva.

Zamenica šefa delegacije EU u Srbiji navodi da je Evropska unija usvojila strategiju razvoja upotrebe vodonika, što predstavlja kamen temeljac Evropskog zelenog dogovora, dizajniranog da ubrza primenu tehnologija obnovljivih vodonika i stvori integrisano i konkurentno tržište vodonika.

"Da bi prevazišla tehnološke izazove, Evropska unija ulaže velika sredstva u istraživanje i razvoj novih tehnologija. Prelazak na ekonomiju vodonika zahteva, naravno, više od same proizvodnje. Zahteva sveobuhvatnu infrastrukturu za skladištenje, distribuciju i krajnju upotrebu. Strategija EU predviđa mrežu stanica za dopunu vodonika, prekograničnih cevovoda i skladišnih objekata koji mogu efikasno upravljati energetskim tokovima", objasnila je ona.

Halačeva naglašava da EU aktivno radi na uspostavljanju zajedničkih standarda za bezbednost, kvalitet i sertifikaciju vodonika.

"Nedavnim izmenama srpskog nacionalnog zakona o energetici vodonik je uveden kao izvor energije. Evropska unija je spremna da finansira tehničku pomoć Ministarstvu rudarstva i energetike da pripremi akcione planove i proceni izvodljivost ulaganja u vodonične projekte u Srbiji. Takođe, naši grantovi za proizvodnju energije u Srbiji mogu da podrže taj cilj", poručila je Halačeva.

Konferencija pod nazivom "Zeleni vodonik kao putokaz energetske tranzicije" okupila je u Kraun Plazi predstavnike Vlade Srbije, stručnjake, lidere u industriji i inovativne kompanije kako bi diskutovali o budućnosti projekata vodonika kao održivih rešenja za dekarbonizaciju, energetsku sigurnost i napredak tehnologije.

Na konferenciji će se diskutovati o planiranim i realizovanim vodoničnim projektima energetske tranzicije u Srbiji, regionu i Jugoistočnoj Evropi.

Glavne teme odnose se na mogućnosti i primene vodonika u Srbiji, vodonik kao rešenje za izazova integracije varijabilnih obnovljivih izvora energije u elektroenergetski sistem, finansiranje i investicije u vodoničnu ekonomiju, kao i realna iskustva na projektima primene vodonika.

Konferenciju organizuju Klaster za realizaciju projekata vodonika i portal Energija Balkana, uz institucionalnu podršku Ministarstva rudarstva i energetike, Elektroprivrede Srbije, Elektromreže Srbije, Privredne komore Srbije, Srbijagasa i Privredne komore Mađarske.

Klaster za realizaciju projekata vodonika nastao je kao ključna platforma za ubrzavanje razvoja vodonične ekonomije u Srbiji i regionu, okupljajući naučne institucije, industrijske lidere i finansijski sektor.

Kroz strateška partnerstva, Klaster postavlja temelje za regulatorni, tehnički i tržišni okvir koji će omogućiti široku primenu vodoničnih tehnologija.