EU predlaže novi klimatski cilj za 2040. uz mogućnost korišćenja kredita za ugljenik

BRISEL - Evropska komisija predložiće danas novi klimatski cilj za Evropsku uniju do 2040. godine, koji bi prvi put omogućio zemljama članicama da koriste kredite za ugljenik iz zemalja u razvoju kako bi ispunile deo svojih ciljeva smanjenja emisija, pokazuje Nacrt predloga u koji je Rojters imao uvid.

Prema tom nacrtu, Evropska unija će postaviti obavezni cilj smanjenja neto emisija gasova sa efektom staklene bašte za 90 odsto do 2040. godine, u odnosu na nivoe iz 1990. godine.

Taj cilj je deo šire strategije EU da do 2050. godine dostigne neto nulte emisije.

Međutim, pod pritiskom nekoliko članica EU, uključujući Francusku, Nemačku, Italiju, Poljsku i Češku, Nacrt predloga uključuje određene fleksibilnosti za evropske industrije.

Prethodni ciljevi EU bili su zasnovani isključivo na smanjenju domaćih emisija, dok će novi okvir dozvoliti da do tri procentna poena cilja za 2040. godinu bude pokriveno putem kredita za ugljenik kupljenih od drugih zemalja putem tržišta pod okvirom UN.

Krediti za ugljenik bi postepeno postali deo ciljeva od 2036. godine, uz uvođenje zakona koji će postaviti stroge kriterijume i standarde za poreklo, vremenski okvir i uslove korišćenja tih kredita.

Pored toga, predložene su i veće fleksibilnosti za zemlje članice u odabiru sektora u njihovim ekonomijama koji će doprineti ostvarivanju cilja za 2040. godinu.

Klimatske promene su učinile Evropu kontinentom koji se najbrže zagreva na svetu.

Toplotni talasi u poslednjim nedeljama izazvali su požare i druge vremenske ekstremitete širom kontinenta, podstičući potrebnu reakciju u vezi sa smanjenjem emisija.

Dekarbonizacija, kako se navodi u nacrtu, ne samo da je ključna za zaštitu planete, već i za ekonomski rast, jer je povezana sa industrijskom i trgovinskom politikom.

Portparol Evropske komisije odbio je da komentariše nacrt, naglasivši da predlog može da se promeni pre nego što bude zvanično objavljen.

Krediti za ugljenik generišu se putem projekata koji smanjuju emisije ugljenika u zemljama u razvoju, kao što su projekti obnove šuma u Brazilu.

Iako ti krediti prikupljaju sredstva za te projekte, istraživanja su pokazala da neki od tih kredita nisu ostvarili ekološke koristi koje su inicijalno tvrdili.

Savetnici EU za klimatske nauke izrazili su protivljenje uključivanju kredita za ugljenik u ciljeve za 2040. godinu, upozoravajući da bi ulaganje u strane kredite moglo da preusmeri sredstva koja bi mogla da budu investirana u lokalnu industriju.